Братство

дететом склонио у једну пећину, у којој није било ничега, него само голе хладне стене.

Пастир помисли у себи, да ће се оно Јадно дете смрзнути у пећини, па иако је био окорео, зао човек, дирну га то. Брже

Фреска Милисава Спахије, ктитора Ман. Житомишљића.

боље скиде са себе белу, "топлу овчију кожу, простре је на земљу и рече: »Овде метните то лепо детенце, да не зебе«. И у тај мах, у коме је показао да и он уме бити добра

и милостива срца, отворише му се очи и он виде, што никад.

ривер ара Неа

Б:

| Е 5

48

| Е

аи

ар оа ен паса вечне