Братство

2

вено и енергично ликвидовали верско питање у корист народа и државе, владари босански, не сватајући суштину и важност проблема пред собом, при решавању његовом, праве грдне грешке на штету дежавног и националног живота! Они иду тако далеко, да наизменце исповедају и православну и католичку и патаренску веру. Отуда, из врхова државне управе, преноси се неуравнотежен живот у широке слојеве народне; отуда се даје подстрек за нове и жестоке распре; отуда, несигурна и неодређена политика државна.

Три табора, формирана у слободној народној држави, одржала су се и после, када се у Босни, поред политичког завојевача, појавио и нов верски завојевач, помаган ауторитетом државе и војничком силом, када је у Ро дошао ислам да замени изумрло патаренство.

Према приликама које затече у земљи и условима под којима долази, ислам је могао да освоји све духове. Турска царевина, међутим, познавајући менталитет српског народа, ~ закочила је исламизирање до згодне мере, да би одржала три верска табора, одакле је знала, у извесним моментима, да извуче одличне резултате за своју унутарњу политичко-државну акцију. И, кроз цело време турске владавине, сва снага револта народног, који је настајао услед рђаве управе и зулума спахиског, који је у ствари био уперен против Турске, трошила се у границама Босне — у.самом народу. Такво стање званична. Турска фаворизира (тако је поступала и аустријска управа намештајући поводе и прилике за нетрпељивости и трвења између три верско-народна фронта. ,

У стално завађеном ставу, који је био инспирисан са стране, народ је повукао међу собом оштре границе. Отуда заједничке карактерне особине бледе и, током времена, изграђују се различита сватања, различита осећања; настају нове народне групације.

Док је на једној страни радила, држава, на другој страни раде проповедници верски. Мухамеданство настоји да своје вернике изолира — да их веже уза се. Католичанство исто тако. Природно је, да ће и Православље радити у истом смеру. Али, начини су били различити: Да би очували своје следбенике, мухамеданство и римокатоличанство раде на томе да их изграде у верске пуристе, уносећи у народ јаку дозу фанатизма. Православље, међутим, немајући ваљда довољан број спремна свештенства, акомодује се приликама, и прави компромисе са националним осећањима, веровањима, обичајима, шта више, и обичајима паганског порекла.

Православље, еластичније од римокатоличанства, толерише нациоиалне елементе у свим народима, дозвољавајући оснивање самосталних цркава. Срби су дуго времена, поред своје, аутоКефелне цркве имали и своје свештенство; имали су своје,