Братство

2

радовића. По томе је мјесном имену манастир прозван: Жито-

мишљић. Ну, правије би било, да се то село зове: » Житородић«, јер. Житомишљић значи: мислити о житу; а то је село тако родно, да није потребно за жито мислити. Цијело је село манастирско на лијевој обали Неретве покрај саме ријеке у столачком округу (кадилуку). Мјесто је то заклоњено између ријеке Неретве и брда: Осоја и Присоја, Пољице је житомишљићско врло лијепо, питомо и плодно; а поднебље благо тако, да с виноградима расту: смокве, маслине, шипци (гранати) и т. д. Са затворенога хоризонта ваздух је, гдје је манастир, из јутра доста влажан и тежак; те се грозница лако појављује. Али је вода неретљанска врло здрава за пиће; ко њу пије, не боји се грознице. Неретва извире на врх Борча испод планине Зеленгоре, тече: на Коњиц, Мостар, Житомишљић, Габелу, Метковић, Опузин и утјече у Јадранско море. Манастир је на једном брежуљку управо под присојем, заклањајући га од сунца у зимље доба, што је, наравно, штетно по здравље. Вода је жива доведена у манастир од Врх-дола '4 км.; тече на два носца: на један за олтаром; а на други код врата на уласку у манастир са западе стране. Ту је воду довео о својем трошку српски добротвор: Јово Вуковић и Сарајева, старином из Херцеговине. На врутку је више олтара подигнут мали камени споменик, на којем је било урезано: име и презиме добротворево и година, кад је вода доведена. Послије дугога времена чунци се покваре и вода пресахне. Претходник садашњега вриједнога игумана и српскога родољуба Серафима Перовића, настојатељ

манастирски, Симеон Миљковић, родом из Шибеника, оправи |

цчункове и плати новцима од манастирских прихода, па из таштине помрси стари запис побожнога добротвора Вуковића, и уреже своје име.

За манастиром је с источне стране један стари дуб, необичне величине. Стабло му је толико, да би га једва пет људи обухватили. Гране су му се од старости почеле сушити. И оне су сразмјерно стаблу врло дебеле. Под њим је још и сада у љето најљепша хладовина. Походиоци манастира не пропусте да виде тај ријетки дуб. Од њега су до Осоја: оранице, виногради, маслине, смокве и т. д. а под самијем Осојем пивница на два пода, као каква тврђава.

Манастир обрађује преда се: винограде, маслињак и један велики дио земље. Осталу земљу обрађују кметови манастирски. Манастир има још једно своје село: Драчево, ниже Житомишљића, покрај Неретве, врло питомо и плодно; такођер прилог Храбренов или Милорадовићев.

Нићифор. Дучић.

Јанис