Братство

— 5

погледа на свет, који открива богату садржину и животну вредност главних догмата хришћанства, који су се у многим умовима претворили у замрле формуле, отргнуте од живота и погледа на свет. |. Н Лоскиј. 6629

Како смо ми дужни чекати смрт и будући живот.

»Дар поданика свога позива к себи указом«. Бива, да цар хотећи да призове к себи поданика свога, пошаље му указ, и тиме га себи позива. Тако цар небесни Исус Христос, зове свакога Хришћанина к себи на онај свет, — зове га пак преко смрти. Човек види где му се приближује крај, види смрт своју, то њему невидимо- долази указ од цара небеснога, којим се њему позива. Шта бива тада у срцу беднога човека 2 Какав страх, какав трепет и ужас, какав метеж и колебање, какво очајање обузима га тада> Ах, цар небесни ме зове, а ја нисам

готов! Дође ми указ његов да се њему јавим, а ја сам непри-

праван. Видим где ми се приближава крај, за који „се ја никад - бринуо нисам. Приближила се вечност, о којој ја никад помишљао нисам. Бојим се судије Бога, којега сам толико прогњевио. Савест ме обличава и мучи, претстављајући ми грехе моје. Несрећна и мучитељна вечност, у коју одлазе нераскајани грешници, колеба ме страхом и ужасом. Зашто ја о овом страшном часу никад не помишљах 2 Зашто је ум мој за сујетом занет биог Зашто сам ја "толко сабирао себи >

Зашто сам се отимао за част и за славу овог света Зашто,,

не слушајући слово Божије, упадах у различне грехе» Каква ми је сад корист од тога, што имадох богатство, част и славу, богати дом и слуге, земље, другове с којима се веселих и провађах > Сујета овога света помрачила је и ослепила мој ум тако, да ја не могох разликовати превару од истине, зла од добра, повреду од користи, грех од добродетељи, и одузела ми је сећање, = сећање на смрт, којој сам се приближио, и сећање на вечност у коју сад одлазим. Сад познајем шта-је превара а шта истина, шта је истинито моје добро, а шта зло. (Сад видим да је истинито слово Божије, и да истину поучава. Блажени који га слушају, а несретни који га не слушају. О

свете, свете, преваре и сујете испуњени свете! Како ти вараш

беднога човека! Ја сво твоје сокровиште овде остављам, а место богатства и прекрасног дома, у мали се гроб усељавам, и у место украса и драгоценог рува, црном се одећом покривам, место; ливада и њива, у јаму од три аршина заронићу се,