Братство

- | — 43 —

_ »Марко«, рече она следећег јутра, »мисли о томе: ако те учитељ не упита, не требаш му ништа о мени рећи, а и није вредно о томе говорити, да сам ти ја помогла, у главном је то твоје властито дело«. _ 5

Случајно учитељ набаса на ону реченицу коју му је мајка поправила. Учитељ га упита да ли је он поправио реченицу сам: Он одговори да није, него његова мајка.

Кад је учитељ изашао из разреда повикаше•сви ученици на Марка; »Идиоте! како можеш бити тако глуп! Покварио си сам себи оцену!« -

Кад је он то мајци казао, рече му она: »Лепо је то што си истину казао, но у ствари нијеси требао то учинити. Та то је била једна маленкост, коју сам ја учинила, а учитељ сада мисли да је све мој посао«. - |

Син одговори: »Морао сам у томе часу на твоје прве речи мислити: »Свакако, мораш му рећи истину«.

»То је и моје мишљење, ни ја нисам за лагање, али има много случајева, кад човек са истином штети самог себе без потребе а ни другим не користи. Досљедно ја морам рећи: Шта учитељ сада верује, ни то није истина, он би био истини много ближе да си ти рекао: Ја сам сам реченицу написао. Треба се држати главне ствари«.

Марко слушаше са разрогаченим очима и окајаваше своју истинитост.

Касније је био један од највећих штребера, заслужио много новаца и обезбедио мајци безбрижну старост. Но упркос тога она је у себи проклињала дан, када му је пут кукавичлука и лажи показала. Јер од тада у овој кући није ништа било стално, тако да је изгледало да мајка проводи задње дане живота у вртоглавици.

Према њеној постељи висила је велика икона Богородице, на чијем се лицу оцртавао израз великог весеља и дубоке сјете: Марија зна, да ће онај, кога је Свети Дух засенио, бити Спаситељ и разапет; као смртна мајка осећа већ сада ране по срцу, а као. изабраница светог вољна је да се подвргне највишој жртви.

Када су једне вечери очи старе гослође лутале по зидовима, ненадано се зауставе на икони Богородице, као на нечем - што је једино стално било. Нека слутња најдубље истине прође кроз њу: »На вашој деци ћете бити кажњени или награђени за оно, што сте у најдубљој дубини ваше душе зажељели или одбацили. Да ли сте за ваше дете призивали земаљског духа у заштиту или светог Духа, то одлучује судбину карактера. Мало има матера, које не желе да им син има добар карактер. Али под карактером оне разумеју већином оно, што свет поштује а не оно што је Божије и противно свету. Хоће карак-