Братство

# —_ 46

— Ја нисам живописац — говорио ми је, осмејкујући се МБ. Њестеров... — Ја врло добро знам, како се може лагано »севнути« техником, тако сам могао, хвала Богу, још од школске клупе да израдим у себи такав... манир. Но то није моја задаћа... ја нисам живописац.

Предавајући такав одговор уметника о самом себи, Н. _ Јеврејинов = додаје, »да речи Рескина: »Слика, која садржи у себи више племените и узвишене идеје, ма како неуспело оне изражене, изнад је и боља од слике, која садржава мању количину и мање. благородне идеје и ако би биле дивно представљене« — обухватају суштину свега онога, о чему је са мном говорио Њестеров дајући своје мишљење о уметности · живописа«. ..

Није место да се у овоме чланку расправља, шта је важније у уметности — садржај или форма. Не могу а да не подсетим, да је А. Бенуа, који је учио Врубеља за његовог живота »техници и спокојству« (»Ист. р. живоп.« 267 стр.), за тим се покајао што је преценио гениј уметника. И Грабар у својој »Историји руске уметности« више пута изјављује, да уметнидима треба прилазити опрезно. С. Маковски у књизи »Песледњи резултати живописа« (Берл. 1922 г.) нарочито вели, хватајући се рукама за главу, да је несумњиви факт пада живописа у томе што је учинио форму својим идолом.

»Мир лежи у злу« т.ј. каква је грешка била дозвољена при ствавању тога света. Како не би човек, »предукт« овога света, погрешио Зато оставимо на страну све теорије и обратимо се нашем уметнику, који је концизно изјавио, да технику свога рода зна, али јој даје само другостепено значење. За њега је много драгоценија садржина...

Колико можемо, ми. улазимо у садржај његових дела, која“ нас безусловно обогаћују, у противном случају не би ми ни. увели у свој лексикон нову реч »њестеровски«.

П,

У разговору са Н. Јеврејиновим године 1922. Њестеров, »тешко уздахнувши, рекао је, да је само недавно схватио потпуно јасно, колико му је иконопис дао мало задовољства, по= што није никако сфера његовог делања +%

Врло је важно признање из уста уметника, који се прославио својим иконописом Владимирско Кијевске Цркве и целим низом других храмова. Нећемо се задржавати на том иконопису, и ако је он сам по себи врло интересантан особито кад се упореди са радовима Васњецова и »старом православном побожношћу«.

з ИЕ Беј. Петрогр. 1922 г. ЊЕдет.