Братство

али желећи ипак да избегнем ово за ме врло тешко решење, ја хоћу да Вам се обратим са братским позивом да не прекидате наше црквено општење и да не наносите тешки удар нашој пастви. Ја сам добио изјаву Лондонског Парохијског Совјета, који изражава жељу да пренесе организацију заграничне црквене управе на црквени сабор, на коме би учествовали клирици и световњаци, а до тога времена да остане »статус кво« и да се са обје стране уздржава од узајамних црквених забрана. Ја сам сагласан са овом жељом, ако тај Сабор буде сазван по чисто црквеним канонским прописима и ја ћу Вас ту позвати До решења овога сабора сачувајте »статус кво« т.ј. останете као и пре у мојој канонској власти и немојте дирати у моју епархију и немојте покушавати да је незаконито и насилно одузмете. Сетите се, да је од Вас била одузета епархија, сетите се, да сте мојим братским заузимањем извучени из тешке манастирске тамнице и постављени на место које данас заузимате. Најпосле, ове напомене имају само морално значење и више се односе на област осећања и личних односа, но ипак оне за нешто вежу и не могу се одбацити... Ако Вам је тешко остати у мојој канонској власти усљед посљедњег Синодског указа, онда Вам је најбоље да идете на друго место, а да не подижете своју руку на онога, од кога сте недавно тражили и добили помоћ... Тако ми се чини у крајњој мери. - - - = -

- У сагласности са решењима Вашег Парохијског Савета, ја предлажем Вама или да останете у пријашњем положају мога викарног епископа и тада ће све остати по старом или да племенито напустите епархију, који ми је поверена. Ја очекујем Ваше решење у року од два дана. -

Ваш покорни слуга Митрополит Евлогиј. Париз, 11./1. 1927. =

(Са чисто канонског гледишта и са гледишта црквеног живота, излаз, који је са пуно достојанства и правде показао Митрополит Евлогиј, јесте једини достојни, потпуно одговарајући појму »статус кво« и једини, који клир, који је везан за канонску дисциплину, може примити.

(»Возрожденје« Мо 620.)

»Парохијски Савет при лондонској цркви у саставу световњака убедљиво моли Ваше Високопреосвештенство и чланове Архијерејског Синода да обуставе испуњавање аката, предвиђених у Вашем наређењу од тринаестог — двадесет шестог јануара ове године, да не наређујете никакве забране и да ни у чем не мењате поредак све до сазива Свезаграничног сабора епископа, клирика и световњака. Гакав сабор, по убеђењу нашем, јавља се као једино средство да се стиша узбуђење у цркви, да се онемогући продирање раскола у редове верних и да се спрећи рушење црквеног живота«.

С Овај је телеграм отпослао Е. Саблин Митрополиту Антонију 6 ЈИ о. г. Саблин је такођер послао о том телеграм М. Евлогију и други телеграм Митрополиту Антонију:

»Телеграфишем по наредби парохијског савета. Ваше поменуто

_ обраћање у вашем указу од 13./. на Архиепископа Кентерберијског и

владање западне Европе изазваће најтеже последице по наше парохије. Најучтивије захтевамо да се апсолутно не мешају иностранци у наше жалосне црквене размирице. (»Возрожден:е« Мо 620.)

Совјетска Русија. ГПУ затворила је намесника сверуског и московског патријарашког престола, Митрополита Нижегородског Сергија и онемогућила му је управљање црквом. После заточења митрополита Сергија, намесништво патријарашког престола прешло је по првенству на Митрополита нижегородског Јосифа, који је одмах иза тога затворен у тамницу. За тим су примили дужности намесника патријарашког престола