Братство

Непоколебива љубав

Видите ли пут од Гетсиманије до Голготе, крвљу по_капан; Видите ли доказе, да, је Он до краја свој народ љу'виог Ни самртни болови не могоше поколебати његову одакост својима. Везасти јсу, истина, руке његове, али љубајв ерца његова не може се ничим оградити; шибали су га, али каклоност према својим милим нико не може из њега! протнати, клеветали бу га и ругали се, али нико га, не може рисилити, да ма шта рече против народа свог; приковали бу га на крст мучења, позивали су га. да сиђе с крста, обећавали му, да ће тада у њега поверовати, ади нико га не "може предобити, да; одустане од свога дела љубави. Он је ишао напред, кроз болове, за свој народ, да на крају рече: >Овршено је«. | -

Превео ЈЉ. 1. | 4. Спурџон.

Страшна слика безбожника

Размисли мало, јкакав је живот '"безбожника! Ја бих та сравнио са оним злогласним, ђаволским изумом старе инквизиције. Казна смрћу над јеретицима вршила, се по извесном продесу, који су назвали »пољубад девојке«. У другом ходнику стајаа, је жељезна, статуа девојке. Раширених руку чекала је да загрли јеретичко чедо: лепај изгледа, одећа беше извезена златом и ресама. Али чим би докопала бедну жртву, Кочели су се вртети сакривени точкови и челична, шрутста»; Руке би опасале несретника и све јаче и чвршће стезао га, је кип на груди, начичкане ножевима, бодежима, копљима, хртовима, свим што може резати !|' касапити. Жртва би била Раскомадана. у ужасном вагрљају.

Такав је живот безбожника, Оличан лепој девојци. Као Ка говори својим чаробним осмехом: »Ходи на моје груди, топло је овде и пријатно«. И одмах такав живот точне да, мижицама навике стеже грешника. А он грехе ваља, један за "жругим, и тело му ностаје бедно. Грех му прободе душу, миели његове претвара у ножеве и кошља, која га, муче.

И најзад пада смрвљен у прах под теретом својих недела. Људи то знају, не усуђују се да то оспоре; а ипак срњају у загрљај греха. Тешка осуда, то је жетва њихових злочина. И

Превео ЈБ “ Ч, Спурџон,

Плитка вера у истину

· Ми смо често плитки у нашој вери: купамо бе у истии, а она. отиче са нас као вода. са мраморне плоче. Али не-