Братство

= 59 —

чекоћ смирени и кротки светогорски испосник, постао сада, „државник и дипломата, што се одметнуо од канона, па отјеРао из српске државе све грчке владике и свештенике. Он не признаје ни самосталности српске цркве и пријети Сави црквеним проклетством. | и

(Сава се међутим није обазирао на, ове пријетње, него је дошљедно изводио своје велико дјело. Он сакупља, око себе младиће одушевљене и побожне, учи их, васпитава, их, па их онда шаље у народ, да служе Богу и народу. Шаљући их на тај узвишени посао он им у својој бесједи »о правој вјери« овако поручује: »Браћо и друзи и оци и чеда Бого"звана, приклоните богољубива срца ваша, на послушање 60жанствених заповједи, јер вјера спасава, кад љубављу дјела; свагда љубите покајање и смјерност, правду и науку, испра: вљањем живота, свога и мржњу на гријех; љубите више свега, живот чист, јер ако човјек и сав свијет стече а душу изгуби, каква му је корист«. - ·

"Ови морални савјети Оавини нијесу остали непослушани, Сава је нашао ивобилан број сарадника и прејемника, "зато његово дјело и није умрло с њиме, него је напротив постајало све животворније, снажније и корисније, јер је имало „де служи културном напретку народа нашега, Из монашких редова изађоше наши први књижевници и најбољи сарадници наших владара, - -

Поред свих препрека, Савина је идеја успјела и дала, најбоље, резултате, И данас посље толико вијекова за цркву, коју имамо, у првом реду треба да захвалимо СВ. Сави, јер _је та црква собом и кров себе учинила, поред осталога, много и за ослобођење и уједињење нашег троименог народа. она, је била моћна, и крепка заштита, и ступ нашега, народа под Турцима. Она, је тада најбоље извршила свој културни задатак. «Када крајем У. вијека не би ниједне слободне "српске земље, Савина црква постоји и око својих духовних "средишта окупља народ. Сакупљајући се око манастира, које је патријаршија, обнављала, народ је осјећао, да још има, нешто, што га чува и штити; у црквеним поглаварима, који "за турске владе често путоваху по народу, народ је гледао своје духовне и народне преставнике, У то вријеме црква "није била. само чувар старе српске народне културе, она, иде за прогресом времена, па поред цркава отвара штампарије. На. црквеним саборима израђен је и програм за ослобођење од Турака. -

Кад су турски зулуми постали све несноснији а наро: „дне задруге снажније, Савина црква, смјело је истакла наро„дно ослобођење за, крајњи свој циљ. Тада је истакнута и у народ унесена велика идеја: »за крст часни и слободу злат"ну«. Црква, је сада изједначена са слободом, народношћу, са