Братство
[12 —
Немачка. — Немачке власти одбште су захтеве совјетске владе, да. _Јој се шредају две куће у Хамбургу, гробље у Техелу и шест православних цркава, које припадају православној цркви у Немачкој.
| Америка. — Епискош Живе цркве Кедроваки тражио је цркву у др= -жави Монектикуту. Амерички суд одбио. је овај захтев и (0 елио је пркву Етискоту Платону. Недавно је објављена статистика, грелигиовне штамте. Неки листови „имају преко 200.000 штрештитатнти ка... Општи тираж релипиовне штамше достике 17,500.000. штримерака.
Енглеска, —- У месецу августу краљ је шримшто оставку архиепискоша, "Кентрбертјеког, коју је овај дао о разлога, што је 15. јуна палата општине: отклонила нову редакцију молитвеника. У енглеском парламенту седи - внатан број људи, који не припадају антликанеској пркви и који раде да "се црква одели од државе. Др. Давидеон, шримас, био је 25 година члаж Палате, велики присташа сједињења с шравославном про ди и штријатељ орпскога, народа. :
_ Чехословачка. — У шието време, кад је Келог дошао у Шарша, отво= "рен је у Прагу конгрес хртицшћ алнјетои ПА као манифестација, хритшћајн=
„екот настојања. ва светским митом. Др. Овјучек, ортантвзатор конгреса! дао је |
“стедећу иајаву: »Наш се конпрес обраћа шркви (и јавном мшнењу са по
· вивом, да концентрише шажњу на питања агира, да (се несугасице сопи-
_алне, решавају не грубом силом, него стојравумно и да се не допушта рат народа против народа и класе против класе«. Црквени конпрес може ста– вити себи много пшире задаће него Келог, јер се може користити ојружјем јачим од теоретских расположења Келога. По је оружје = васпитање маса, и омладине у духу хришћанске мирољубивости, протоведањем вечних хришћанских истина. На конпрес чтослтато је 30 држава своје шредставншке. Од аветовњака суделоваљи су Јрутејр, бивши ли. ттредселник, предселнтик међународог бтроа, трака, Алберт Тома и већи број професора разних фа= кумтета.
4 Држава 6. Х. с. Конгрес руских научника у Београду 17. 1. 0: 1 Фреске у. Нерезима и њихов значај. У секцији за историју литературе ш уметности између ојстатих 8аШНЛИМ БИТВлИХ. реферата врло значајан је реферат г. Н. Л- Окуњева: »Нови „поменици вивантиског живошиса 12. века у Јужној Орбији« (фреске у Нерезима и њихов значај. Г. Окуњев је
своје предавање прошралио шројектијама, а сликар т, Шредојевић показао |
после тредавања своје решродукшије фресака у манастиру Нерезшма, Г. Окунев је, између осталога, у своме реферату "рекао: »После века Јустинијана, Великог, доба највећег цветања уметниосаи. у византиском царству доштао је период од 10. до 19. (века, када су цагрипрадски штресто заузимали сјајни шредставнишци македонске династије Ком-нена: Ово је време у своје доба Конлаков тазвао » дуплим влатним (веком византиске уметности. Према научнитима који су писали“ шре четврт века,
после овог века, у вези са латинским оовајањем ајрштрада, почиње тад
целе вивантиске културе. Открића последњих 25 годшна, упознавање са опоменицима 18., 14.
и 15. века у Орбији, Бугарској, Румунији и Рудији променили су ово мишљење; не само да у последњој епоси шије било опадања већ је доштао нов штрошвалт удгетиојсти. По је дало шовод Шарлу Дисту да овај першод "назове »трећим златним 'веком« вивантиске уметности. Како се у овој епојси тримећују у шравославном живопису већ много облика који одшикују уметност ранијег (италијанског препорода, појавио се штитање о. увајамном утипају ова два уметничка шравца, источног и западног, појавио
се питање о месту на коме су најрашије ПОНИКЛИ Облцт који су каракте-
шретични ва италијански гренесане.
Нове особне изражавају се највише у томе што у живопису са краја 13. и почетка 14. века постоји тавестан реализам, тежња за издвајање како засебних (фигура тако и група, у шокушајила, да се на лицима израве
|