Братство

_ 026

срца. која српски осећају. Но код свију Орба, ма где они живели, ма какав друштвени положај заузимали или ма каквог“ имовног стања били, напионална свест је била увек будна, љубав према свом роду била све већа, нада на ослобођење ни– кад није попустила, нити је вера у Бога и Божију правду“ икада изчевла. Прпело се и чекало, али кад је чаша стрпљења. била препуна, онда се прибегавало крајњим средствима, борби на. живот и на смрт. Борба је била неравна. На једној стра= ни била је сиротиња раја без хране и одела, бев оружја и муниције а на другој царска војска велике турске царевине снабдевена свима, потребама. У свима тим неравним борбама утврђена је стара истина: да се сила Божја у немоћи показује, јер Бог изабра немудре да мудре посраме а немоћне да посраме“ силне: да бој не бије свијетло оружје, већ бије срце у јунака.

Наш народ у Херцеговини никад није изостајао иза своје браће из других покрајина. Увек је био готов да се њима. придружи и да за општу ствар жртвује ове што има, Ево наме очевидаца тв невасињског устанка, који бе нам то боље ка– зати и утврдити. Невесињски устанак чија је последица српоко-турски рат, у који су уложене све народне снаге, по своме јунаштву, храбрости и пожртвовању такмичи се са другим великим устанцима у другим нашим крајевима. Војсковође и ратници из херцеговачког устанка хоће да се такмиче“ са, највећим нашим јунацима и борцима. »Поколења дела суде, даће сваком што је чије«. Ми се надамо: да ће историчари достојно оценити херцеговачки устанак, његове учеснике и њи“ хов значај у историји и за народно ослобођење: да ће војсковође и војници у њему за дуго налазити подстрека, ва свој патриотски рад и жртвовање; да ће гуслари и песници дуго“ певати, славити и величати њихова дела и подвиге и да ће се наша Овета Православна Црква дуго поносити што је нашем. народу однеговала и васпитала такве синове и јунаке. |

(Ја, овог места поливеног врућом крви наших најхраоријих синова пре педесет и три године грмели су непријатељски топови ушрављени против оних дивјунажа који су голоруки, без модерног наоружања, и војничке организације, али са великом љубављу према отаџбини и одушевљењем у срцу уста _ ли да се боре за крст часни и слободу златну. Ова мала касаба, са њеним околним гајевима и кршевитим бреговима, прича, о патњама, храбрости наштих дедова, очева, браће, рођака. и пријатеља. Овај пак нови споменик као украс целе Херцетовине кавује нам да су данас границе наше велике и олободне отаџбине широко равмакнуте и себи обухватиле цео наш српски, хрватски и словеначки народ, да су вековни тлачитељи нашег народа упућени у своје природне границе. Зато се и нехотице наши погледи ушућују горе са узвиком„„Веати Сен ЈН а чбдна Ела тко | они Сдино же слоко доколно Е9дитљкљ пебниб мбдиљ твонуље јев псалмопевац вели: „Ише ке ГДв годнждетљ дбмћ, коб (узалуд) ТрЗАНШАСЋ ЗижаОцин.