Братство

--_ 120: —

Почетак школске године је један суморан, дубоки тајан болни осећај, кроз какав мање више пролази свако родитељсКО срце, и ако га ником у таком облику не казује. Пуно „наде, а и пуно тајна страха.

Ко није застао разнежсн пред младом мајком, када у слатку узбуђењу са блиставом сузом у оку, приводи своје првенче школи 2 Ко: није опазио у очицама школског малишана једну велику сфингу, коју школаи добар учитељ имају да решег Ко није устукнуо са великим поштовањем пред наборена лица родитељем погрбљеним од брига, тог одиста хероја живота, када испраћа више разнодобне деце, често у исто доба на разне стране и разне правце, све давши својој деци до последње нацеђене мраке, оставивши себи једно бескрајно самопрегорење, и неодређено дуго лишавање 2

Нова школска година је један напоран замах родитеља у будућност, коју покрива непробојна, тајанствена копрена. Крајњи циљ је пак сваком таком замаху, кора што мирисавија хљеба, коју сваки родитељ жели своме детету да осигура, и да га стави на властите ноге. Жели свакојако далеко бољи залогај, него што та сам имађаше у свом животу.

Ми се сада налазимо баш на крају 10 школске године, у блиставој ери нашег ослобођења и уједињења.

Шта је опћа констатација нашег друштва о нашој омладини Врло неповољна. |

Једна наша световна ревија („Народни Глас“ број 104. 1926.) рекла је посматрајући поратну омладину, да је пре рата иста била пламен, који је југославенску идеју ширио и носио у своме одушевљењу до победе. Омладина је по истој допринела, да наш народ прође кроз своју Голготу подједнаком истрајношћу и храброшћу па да прибави себи једно лепо и велико име на земљи. А данас Редови њени растурени, разбијени, немоћни да крену и да предузму какву значајну улогу. ;

А једна научна црквена ревија („Моџа Кемја“ бр. 1. 1928.) вели за сву данашњу омладину: до је махом тужба на „покварена срца“. Док су погрешке пре биле чисто спољашње, погрешке средине, у којој живи омладина, бгоз потрешака модерне младежи по ревији тече из срца, из целог живота младићева.

Криминалну кронику, коју предратна омладина тако реЋи није ни познавала, пуне данас у дневним листовима и младићи, ђаци, велики и — мали. |

„Нови Човјек“ проговорио је пак на уста једне сарајевске наставнице о страшном стању који поражава, у нашим државним средњим школама на. спрам и сада наводно узорних редовничких гимназија, и да ту горку истину признају и сами испектори просветног министарства, те да је по истима већ одлучено, да се опет уведу класични језици и то већ