Братство

а

=

»Катотички тјелник« лоно ши ове ретке као приказ стања римокатоличке акције у Београду: (

ФУ суботу 14 јуна о. г одржао је пречасни о, Шетар Влашић, кон. зисторијатни савјетник у Београду; у дворани Завода св. Јосипа врло поучно и занимоиво предавање о стању католичке цркве у Србији. Опр-“ тавши у пар потеза то стање прије године +918, опширније је приказао садашњу дјелатност католиштама у Србшји. Шрије уједињења било је католика у цијелој Србији тек 7000. А једна католичка црква у то вријеме била. је капелика аустрогугајрског посланства у Београду. У тој су се капелици окупљали београдски католици, а пасторивирао их је једни свећеник те капелице. Католици осталог дијела (рбије били су без дутробринитка, шанимку је чинио једино Ниш, гдје су дјеловаји калолички мисијонари о: Тонелини и о, Пвок = па није ни чудо, да су родитељи (давали своју дјецу крстити од православних свештеника У забитнијим мјестима то се знало догађати и у новије вријеме. Но данас су се јако памијенили живог и дјелатност католичке цркве у Орбији, Број каљолика од 7000 нарастао је на 100.000. Сам Беопрад трема службеној статистиши тима 32.000 католика, ако се још дода неколико хиљада кајтолика, кон се задржавају у Београју по мјесец или (два, онда ће тај број нарасти на 40.000. Године 1925 подијељена је Србија «на двије бискушије: београдску и сокопљанско-тризренску. Сам Беопрад данас има 4 жуше доскора ће се основати и шета, а мисли се сапрадити по периферијама прада неколико црквица, плје ће се недјељом и благданима обављати служба, Божја, Шрва жупа Криста Краља има 20.000 католика — но прква ове жупе својом величином никако не олговара тако великом броју вјершика. Друга жупа св Антуна у Брегалничкој улици гради сада цркву, која ће стајати два милијона динара. Ова жупа броји 7—8000- душа, Трећа жуша. француских асумпштиониста има 4— 5000 вјерника. Четврта жупа славенских апостола ав. Ћирила и Метода на Чукарици располаже лијеном новом прквицом и жутним станом. Католичких свећеника, који у Беопраду раде на обнови католичког живота, има 22. Уа свећенике највише граде часне сестре, а има-их преко 120 (сто и двадесет): 40 хрв. милострудита, 80 словенских усмиљенки (и неколико франц. асумптиионисткиња, _ Ове последње имају завод за 300 дјевојака и сва су мјеста попуњена, Млитоарднице се баве његом болесника и одгојем дјеце, међу којом има доста, и штравославних _У Београду опстоји и лијеп број вјерских друштава: Трећи ред св. Фрање, Католички мужеви, Католичке госпође (кајритативно друштво ов, Винка), Католичке слушкиње (друштво самосталних. дјевојака), Академичајрско друштво ов. Ћирила и Метода, Друштво калжељезничара ш т. д. На концу је тречасни о. предавач с неколико ријечи стоменуо и традњу београдске катедрале, Колико је занимање у иностранству побудила ова велебна прађевина, види се из планова, који су стигли ва натјечај. Од сто деадесет пи девет шланова 15 их је из Југославије, 75 ив Њемачке, 18 из Аустрије, 8 из Француске ит д. Примљен је нашрт арх. и. Венцла из Њемачке, Катедрала ће бити уистину нешто величанствена — моћи ће у себе примити 4— 500 људи. Прочеље је високо 50 мет, Трошкови ће износити без унутрашњег декорисања 15 милијуна динара. Из цијелог се предавања види, како је католичка црква, ухватила дубок коријен у Орбији, а особито у Београду. То ће се стабло још даље, боље и брже развијати. Можемо се надати, да ће католицизам у Орбији постати мостом прквеног јединства, источне и западне Пркве. Дај Боже«. | 5 : Е

Грчка, — Тимочки Епискон Г, Емилијан дао је за »Политику« следећу изјаву : |

=— Међуправоставна комисија, каже т, Емилијан, која се састала У манастиру Ватопеду у Светој Гори 8 јуна, трајала је пуних шеснаест дана У комисији су биле заступљене (аве птравославне тталтрјијарштије и праве