Братство

- 6

Милојева војска крене од Делипрада и стипне Каменици на два дана, пред БЂурђев-дан 1809 гозине. Војска се ушанчи на по сата више Ниша у шест шанчева. Главни командант ове војске био је Миленко Петровић, а'са њиме се никако није слаг гао и из дна га је душе мрзео Петар) Добрњац, који је изашао на глас особито у бсрбама на Делитраду.

Први је шанац био на Чегру с оне стране Нишаве и у њега се смести Стеван Синђелић са. 2000 Ресаваца. Други шта= наш био је у Горњим Матијевцима, тде је била и утврђена Кула, ту се ушанчи Џетар Добрњац. Недалеко тога шанца био је Хајдук Вељко са, 100 коњаника, да притекне у помоћ где најпотребније буде. Трећи шанац био је недалеко Каменице на брду Рејшишту где је био Илија Барјактаревић. Четврти шанал био“ је у Каментци, гле је био главни ваповедник Милоје Шетровић, са нахијским четама, комором и џебаном. Пети шанац ископају изнад Каменице повише пркве тде је био војвода, Матеић са Пожаревљанима где су били и Милојеви бећари,

Борбе су се водиле сваки дан крваве и жестоке и сви су турски јуриши одбијени са великим губицима по Турке. Јо-

„сле 7—8 дана борбе оде Хајдук Вељко са својим коњаницима, да брани Гуртусовац (данашњи Књажевац) чиме српска снага смалакте, Тујрши то опаве те стану још жешће нападати. После одласка Хајдук Вељка оде и Петар Добрњац са својим момцима, из силне мржње на Милоја, тако да су тада сртаке снаге спрам Турака биле врло слабе. а

Други дан по одласку Џетра Добрња. када, Тујри опазе празан његов шанал, и осамљени шанаш Отевана Оинђелића ударе свом снагом на њега. Бој је трајао са, највећом жестином пели дан и Стеван Синђелић јуначки одбије са својим Ресавцима, Турке. Турши сутрадан на свету Тројицу поново уда» ре на Синђелића. О овој судбоносној борби очевидци су овајко причали : »Изађоште, веле, шрво коњаници турски ави на, (белим, па за њима на зеленим, па на алатастим, па доратастим, па најпослије црним коњима, а, пред њима, два, тоа, Најприје учинише и овршише лову, испалише два топа, ша се почеше од: Ниша, латано приближавати шанцу на, Чегру. Када се птанцу сасма приближиште, (Срби оспу само један плотун из тупа, Други плотун нису могли ни опалити јер су Турци већ улетили у шанац, где су се клели ножевима, тукли кундачки са пушкама и како ов и чим се могло. Војниши сртоки тв) грли шалаца нису притрчали Синђелићу у помоћ, Када су Тура својим мртвацима напунити егдеке, живи преко мршвих на, Бале у шанац и стану се клати и гушати са Орбима, Тада, Стеван Синђелић потерке из пиштоља, запали џебану и с мнотим Турцима, и с оно Орба што је још остало у животу, одлети у ваздух. Тако пропадоше сви у своме шанцу осим три, четири човека, који су се међу Турке умешали и живи остали