Братство

___ 06 —

_ва гроб. Џростри по земљи роговину, па ме положи на њој.

Метни ми под главу камен, да на њему лежим, докле ми не присте поход Гостола, који ће ме узети одавде.« Сава. се полако диже изађе из ћелије; те са два монаха нађе рогозине и један камен и донесоше у ћелију. Простреше брзо роговину по земљи, метнуше камен уга зид, лако подигоше и скинуше одело са седог испосника. Немање о обукоше га у калуђерску расу. Донесоше Овету Богородицу пред њега и искупише се

"многи калуђери и испосници жалећи за Светим, забринути

јецаху и шлакаху сви у ћелији. Немања је осећао задње часове живота, лежаше пружен по земљи на рогозини, обавит

у калуђерску расу, с каменом испод главе, разговараше се са |

својим најмлађим сином Савом. још сасма при свести, али глас је био изнемогао и слаб. За час би се обраћао и осталим

Х Православии мисионари у Прјашевској Русији.

испосницима насмејана блага и светитељска лица. За сваког је имао по коју лепу, узешну у Олату реч, свима бе клањао, свима се умиљавао и од сваког је тражио опроштење и блатослов он Немања, силни и моћни владар Рашке, пред киме су стрепиле многобројне војске најсилнијих владара, чије су пријатељство“ тражили најхрабрији витезови. владари Запада. ;

Када наста. ноћ, сви калуђери и испосници опростише се п затражише благослов од Шемање, те полако изилажаху и одоше у своје ћелије, да служе службу Божију, да се мало одморе п отпочину. Само ава шп још један јереј осташе сву ноћ уз Отевана Немању. Болови су та мучили целу ноћ, није

имао ни мира ни санка, истом око поноћи блажени се старац _

примпри, али до саме зоре није ни речи проговорио. Када се у јутро расвану пи зора гаруди, лице се Немањи озари, шри-

лизе се мало, руке диже, зовну Саву и јепајући, а суве му.

|