Братство

__ 62 _—

ђивали су много више машина него што је свету требало, и клањали су се тим мртвим машинама више него Богу живоме. Па немајући тржишта за своје сувишне машине они су кренули да помоћу њих газе и гњече околне народе, живе људе, браћу своју, да би само доспели до купаца тих својих направа. Тако су ударили својим челичним и огњеним машинама на један земљораднички народ на Балкану. Успели су, истина, да изагнају синове српске из својих кућа и потисну их са њихових огњишта на ивичне планине. Али овај сељачки народ, који се клањао Богу јединоме живоме, а не мртвим машинама. и делима људским поуздавши се у правду и моћ Божију победио је индустријске народе и истерао их из своје земље. То је био сукоб између земљорадње и индустријализма, између поклоника Бога и поклоника машине. И земљорадници богопоклоници победили су поклонике индустрије и машине. То се догодило у времену када је род људски подивљао од индустријализма, и када је мртва машина тирански господарила над људима.

Овако ће, верујем, писати историчар у једном бољем и племенитијем поколењу Европе и у једном времену када се индустрија буде свела на скромну меру, како би била човеку роб а не господар, када се живот народа и племена врати у своја природна корита и када се земљорадњи и ручном раду —- занимањима уз која се једино може певати, буде придала она висока цена, коју су они имали кроз сва времена ис торије.

Да ли ђе тада бити заборављено ово гробље» Не мислим. Баш тада ће оно имати своје вредности, и својих поклоника, и то не само из једног народа и из једне државе. Јер ће се на оне који су погинули на овом месту гледати као на заточенике и п онире тога бољег времена. Гледаће се на њих као на борце против опскурног духа индустријализма и свих маштарија о светском господарству помоћу мртве машине, на борце за природно занимање људи, за светињу слободе сваког народа, и за правду Бога истинога.

А за сада, уписани судбом у ово време и у ово колено, приђимо смерно и положимо венце на ове благе хумке. И узвикнимо сви:

Хвала вам, браћо наша. И Бог да вас прости!

(„Правда“) Е. О. Николај