Братство

ру, дочим је он сам остао и надаље да живи у једној маленој и влажној ћелијици.

11 Митрополиши цетињски Између осам епархија, основаних 1219 г. од Св. Саве,

била је и Зетска епархија са сједиштем епископа у цркви св.

Арханђела код Дерпа у околини Подгорице. Први епископ био је Иларион, ученик св. Саве. Око половине 14 вијека епископ-

ска столица пренесена је у Крајину код Скадра, у манастир.

»Пречисте Крајинске«, а у другој половини 15 вијека — на оток Врањину (Скадарско Језеро), па на Обод, а оданле на Цетиње.

Од митрополита Висариона (1496—1497), из доба Ивана.

Црнојевића, па до митрополита Саве Очинића измијенило се

је на Цетињу до митрополита из куће Петровића-Његоша. дванаест митрополита, и то: Герман, Павао, Василије, Никодим,.

Ромил (1551 г.), Пахомије, Команин (1568 г.), Венијамин (1582), Руфим-Његуш (1631 г.), Мардарије-Корећанин (1659 г.), Руфим

Бољевић (1675 г., Василије Велекрајски (Висарион Бајица,.

1689 г.) и Сава Калуђерчић- Очинић (из Очинића). Митрополити из куће Петровића-Његоша били су од 1697—1851 г.) уједно и владари Црне Горе (теократи), и то: Данило (1697—1735 твој Сава (1750—1782 г.) уз помоћника најприје Владику Василија (који је од пећског патријарха добио титулу: »Митрополит епархије скендеријске и приморске и Егзарх трона пећског Патријаршије словено-српске«), а по смрти овога (1766 Па) владику Арсенија, свога сестрића (1735—1782 г.), Петар ! Свети

(1782—1830 г.) и Петар [ (Раде) (1830—1851 г.. Са овим по--

сљедњим митрополити црногорски престали су бити и свјетовним поглаварима.

Од 1851 г. били су митрополити: Никанор Ивановић (1851—1860 г.), Иларион Рогановић (1860—1882 г.), Висарион

Љубиша (1882—1885 г.), Митрофан Бан (1885—71920) г.. Од.

1920 г. пак до данас на челу Епархије црногорско-приморске стоји Њ. В. Митрополит Др. Гаврило Дожић (раније Митрополит пећски).

Од бивших митрополита цетињских вриједно је особито“ истакнути Петра ! и Петра | (Његоша). Но овдје укратко казаћемо неколико ријечи само о Петру !- Светоме, којему на поклоњење долазе на хиљаде побожних одасвуда, а највише хришћана из Црне Горе, Херцеговине и Приморја, особито оПетров-дану. |

АЕ