Братство

= 80 _

савјетима и крстом у руци. На Сабору на Цетињу, од њега сазваном 20 јуна 1786, претставници Племена и Братстава. положили су свечану заклетву: да ће престати са осветама, и да ће сви сложно бранити Земљу од нападаја Турака, које је предводио скадарски паша Махмут Бушатлија. И одиста Црногорци удруженим силама потукоше турску војску у битци на Крусама, 12 септембра 1799, гдје погину и исти Бушатлија. Било је још значајних и по Црногорце успешних битака за вријеме владавине Петра ! као на: Требјеси, Мартинићима, Жабљаку, Рудинама и т. д.

Петар ! проводио је слободно вријеме у посту и молитви у својој влажној ћелијици. Због свог хришћанског дјеловања. и испосничког живљења још за живота био је држан за Светитеља.

На Лучин-дан 1830 г. испустио је Петар ! своју напаћену душу. Пошто је у низу четири године послије смрти давао знакове своје чудотворне моћи, у присуству многобројног свештенства и народа гроб Његов бијаше отворен, и св. тијело: Његово, нађено цјелокупно, положено је најприје на св. трапезу у олтару, а затим у ћивот, у којему и данас почива, дајући исцјељена души и тијелу онога, који Му, очишћен од грјехова, са вјером и побожношћу приступа.

Руска и Српска црква признала је Митрополита Петра за светитеља, а блаженопокојни српски Митрополит Михајило 1895 г. написао Му је и службу.

ЈУ Старине пи знаменитости манастирске

У манастирској ризници било је некад врло важних писаних и штампаних србуља, докумената и старинских предмета. Најважније повеље српских владара понио је са собом у Русију др. Александар Рајц, савјетник Руског двора и професор Универзитета у Дорпату у јуну 1832 г.') Остатак хрисовуља и старинских предмета разграбљен је из »Биљарде«, гдје су били пренешени за вријеме Аустријске окупације.

Од преосталих старина данас се у манастирској ризници чувају:

1) око 60 комада рукописних књига разног садржаја ;

2) хрисовуља Ивана Црнојевића на пергаменту писана 4 јануара 1485, која говори о дарованим земљама манастиру

1) »Тајни списи« (бећеште АКгеп) Пресидијума Намјесништва у Задру, свеска Х1М, пресидиј бр. 262.