Братство

= 136 —

једина савршена морална доброта, једина савршена љепотаДјелимичне, недовољне истине, доброте и љепоте овог свијета само су одсјеви Божје истине, доброте и љепоте. Права умјетност мора бити надахнута божанском истином, добротом и љепотом. Права умјетност мора бити побожна. Права умјетност је шта више донекле сестра религије.

Побожност не зависи само од ума ни знања, него много“ више од срца и воље. Стога и неуки људи у којих је срце неосетљиво, или мало осјетљиво, и воља изопачена, могу бити непобожни, док и најученији људи у којима је срце племенито и морални карактер челичан, могу бити врло побожни. Охолост, неосјетљивост срца, морална поквареност душе, некарактерност воље, наводе многе који су тек површно изучили поједине природне или духовне науке, који су плитки мислиоци, који су само по имену филозофи, који су почетници у уметности, или им уметност служи само за забаву, на непобожне,. безбожне исказе. Често је код таквих непобожност, безбожност, само образина коју на се навлаче у својој заблуди да ће их народне гомиле због те мало обичне појаве сматрати великанима у науци, филозофији, умјетности. Међутим сви велики учењаци, нарочито природњаци, сви велики мислиоци и фалозофи, сви велики умјетници, били су у души побожни људи. Они су постали великанима у својим струкама не само због умне даровитости или генијалности, због дубоких знања. која су стекли, него и због племенитости свога срца и моралне карактерности своје воље. Извор и основ пак њихове даровитости, учености, племенитости и карактерности налазио се, а да често ни сами нису то примјећивали, у њиховој побожности. Иако не може непосредним начином утврдити и доказати постојање Бога, духовног свијета и бесмртне душе, ипак објективна наука не би смјела ни за себе рећи да не може о' њима ништа знати ни казати. На подручју науке има доста не само хипотеза, него и учења која се објављују као тезе а која нијесу непосредним начином утврђена и доказана, него су помоћу логичког закључивања изведена из чињеница и појава непосредно утврђених и доказаних. Исто тако, и кад не би било несумњивих повјесних чињеница натприродног Божјег откривења и чудесних чињеница у току повјесног живота цркве, наука би могла утврдити и доказати постојање Бога,. духовног свијета и бесмртне душе помоћу логичког закључи—

па