Братство

__ 46 —

И овај нови мистички живот хришћанство слика врло оптимистички: »сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; сије се у срамоти а устаје у слави; сије се у слабости а устаје у сили; сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно« (1 Коринђ. ХМ, 42—44). Тако се побеђује смрт, ова »царица ужаса« Зато је хришћанска вера толико светла и позива »радујте се свагда« (1 Солуњанима |, 23), И зато је највећи хришћански празник Ускрс.

Евтеније Спекторски

Стихови стихире на вечерњу Великога

Петка

Када Те мртва са крста, тебе који си живот свега, скиде (Јосиф) Ариматејац, опреми те Христе смирном и плаштаницом: и љубављу би покренут да срцем и уснама загрли твоје непропадљиво тело; а уједно обузет страхом, поздрав· љајући, вапијаше Ти: Слава снисхођењу Твоме човекољупче!

Када си за све био положен у новом гробу, Избавитељу света, ад који све исмева, видевши те, уплаши се (ужасну се);

полуге се поломише, врата се разбише, гробови се отворише,

мртви устадоше. Тада Адам благодарно поздрављајући, вапијаше Ти: Слава снисхођењу Твоме човекољупче!

Када си се телом вољно затворио у гробу, остајући по природи божанства неописан и неограничен, закључао си ризнице смрти, и испразнио си сва царства ада; тада.си и ову суботу удостојио благослова и славе, и твоје светлости.

Када те силе (небесне, т. ј. анђели) гледаху, Христе, оклеветана од безаконика као варалицу, уплашише се од неисказане дуготрпљивости твоје и од камена запечаћеног рукама, којима прободоше твоја нетљена ребра; но радујући се нашем спасењу, вапијаху Ти: Слава снисхођењу Твоме чо– векољупче! г

Тебе, који се одеваш светлошћу као ризом, скинувши Јосиф са Никодимом са крста, и видевши мртва, нага, несахрањена, заплакавши са пуно сажаљења, ридајући говораше: »Јаој мени најслађи Исусе! Кога мало час сунце угледавши где виси на крсту, мраком облагаше се, и земља се од страха колебаше, и раздираше се храмовна завеса. Но гле, видим е-

а а