Братство

— Болно се и неугодно осећа човек због своје немоћи пред тим бедама незапослености и распуштености, које даве људе.

Многи су плакали. Неподношљив је управо био изглед те плачуће старости, опуштених бркова који су се тресли и мокрих, смежураних образа. О чему су они размишљали, слушајући радосне и победне ускршње песмег О своме детињствуг О недавном, сасвим недавном, када су сви били безбри– жни и сити и »као људи>« Или, може бити, о данима цветања свога живота, прохујалим и неповратнимг Ето нпр. овај што стоји напоредо самном, ћелави човек, са астмом, био је провинцијски трговац, кућевласник, волео је господарство и био уважена личност у своме граду. Онај са избријаним подбратком и подигнутом главом као у строју — окретни ордонанс наредник. Вани даље — жилаве, рутаве руке изгледају и сувише велике испод кратког, узаног рукава — са натеклим јагодицама на расном лицу, био је предводитељ племства, гардист у младости. У гомили су се примећивале просте и интелигентне физиогномије, подједнако измучене несрећом. Све су то некад били људи на положајима а многи на врховима друштва: инжињери, адвокати, чиновници. Већи део њих, који су већ седели са замором у угаснулим очима, са оштрим борама око уста, погрбљених леђа, — ето то је недавна наша бучна и весела студентска омладина, која је за време рата из школске клупе ушла у ровове. подофицире и официре. Моментално они ништа немају, осим папирнатог свитка у подераном џепуда би у сретном случају гдегод на барци Армије Спаса измолили торбу са рубљем, инструментима и књижицом. Сваки се може пребацити за 1000 врста, сваког момента — ништа га не веже за место, осим наде на запослење.

Затим је дошло на ред гошћење. Света је дошло, напокон, више него што се очекивало и већ су била заузета два стола, остављена за »почасне госте« као и сточић за организаторе, који су желели да се омрсе са свима. Свет је и даље долазио и последњима су већ делили пакете са ускршњим даровима. У гостинској соби су се сместили они који су имали породицу, са женама и децом, бацивши се пожудно на слаткише. Ишао сам полако по собама, задржавајући се. Мој сусед, глават човек у смеђем капуту, приповедао је своје незгоде: како је отишао од лакомог Бугарина-дуванџије, тешко прошао сву Европу, две године се мучио по тамницама, прогоњен пре-