Братство

= 150 =

позната философија Тургењева. Међутим имао је добро промишљено и доследно схватање света. И оно се испољава у свима његовим делима, која су потпуно разумљива само с обзиром на њега. Зато приликом педесетгодишњице Тургењевљеве смрти није на одмет да се мало зауставимо на његовој философији.

Да би се добро схватила њена суштина морамо · пре свега имати на уму да је био Тургењев чисти уметник који није умео нити је хтео да провуче кроз своја дела коју публицистичку тежњу. Зато врло су једностране, ако не потпуно погрешне такве карактеристике његовог стварања, које се например читају у Мајеровој или Ларусовој Енциклопедији и према којима је био тако рећи руски Бичер Стоу, који се као и писац »Колибе ујка Томе«, посветио само борби против ропства. Додуше његови »Ловчеви записи« изазвали су код многобројних читалаца, између којих је био и будући цар Александар П, велику симпатију према руском сељаку. И то је врло убедљив доказ да велика уметничка дела праве не само естетски, него још морални и социални утисак. Али овакав је успех био постигнут баш с тога што није се Тургењев придружио оним писцима од мањег талента, као Григоровић или Писемски, који су у најбољој намери писали слаба и тенденциозна дела уперена против сељачке безправности. Сасвим напротив писао је чисто уметничке приповетке, водећи рачуна пре свега о њиховој естетској вредности.

Онако исто погрешна је и она карактеристика Тургењева као »вападњака« и »постепеновца«, коју му даје професор Овсјанико-Куликовски. Она се односи на његове личне симпатије и друштвене везе, али не на његово књижевно стварање Тургењев није ставио свој уметнички таленат на службу каквој одређеној социалној идеологији. Зато је например сликао не само симпатичне западњаке, као Лотугина у »Диму«, него и антипатичне, као Паншина у »Очевима и деци«. Није био публициста, него уметник, али такав који је истодобно прави правцати философ, чија се мисао уздиже на висину метафизичке проблематике.

Постаје питање какав се видокруг откривао са ове висине пред његовим духовним оком. Ништа позитивног. Тургењев пориче ма какву трајну вредност стварности. Као и његов француски пријатељ Флобер, разочаран је у свему. »Све је дим и пара«. »На земљи несумљиво и јасно је само

по