Братство

== 4579 =

жељи Бањалучана. Као и остали Грци-фанариоти, не воли спремно домаће свештенство, јер му је било лакше трговати -са неспремним, необразованим људима. Он је дотле за добре новце рукополагао и неписмене људе, па и сељаке. И тек кад цркв. општина запријети да ће га тужити цариградском патријарху због симоније, и кад он дозна да је оснивање богословије жеља митрополита Михаила и водећих кругова у Србији, Игњатије ступа са општином у споразум, одобрава оснивање богословије“) и »за љубав народа, његов напредак просвјету и умни развитак свештенства« прилаже у школ. фонд 1000 ћесар. дуката, да се од интереса тога капитала издржава школа. Наравно да тај приход није био довољан. „Стога би одређено да свака кућа »уз владичину мирију« даје и по 1 или 2 гроша за издржавање богословије, а имућнији родитељи да плаћају за издржавање своје дјеце у богословији. Но све би то било недовољно за одржавање једне уређене богословије са интернатом, да није било и добровољних прилога са више страна, нарочито издашне помоћи од стране Србије. »Ово је био главни извор из кога се богословија издржавала, јер да те помоћи није било, не би могао завод ни опстојати« — вели сасвим оправдано Кавачевић (стр: 179).

Кад се Пелагић према датом обећању, у августу 1866 вратио из Београда у Бања Луку, спреми што треба са отварање школе, и Богословија под његовом управом отпоче радити у септембру исте године. У почетку није било нарочите уредбе о богословији, све је било привремено уређено. »Програм те школе био је доста реалан, али она је носила име «богословија« из политичких обзира. Господа турска не боје се богословског знања, ма да вјешт човјек и помоћу њег може подићи револуцију« — каже Пелагић (стр. 47).

Тек двије године касније, 25 фебруара 1868 год., доношен је настојањем митроп. Игњатија статут за »босанско-бањалучку богословску школу« са 7 глава и 52 члана, који су уз митрополита потписали и чланови црквене општине. Убрзо иза тога, 9 априла 1868, умрије митроп. Игњатије у Бањој Луци од колере, а његов нашљедник митрополит Дионисије

18). Т51д. стр. 122-123

Ковачевић, сврш. ђак бањалучке богословије, описује постанак богословије у главном на исти начин као и Пелагић, и то прије објављивања његове аутобиографије. Ковачевић у својим информативним чланцима више описује унутарње уређење богословије и интерната те живот њених ђака па тако згодно надопуњује Јокановића који говори махом о устројству богословије и доноси у цјелини њен »статут.«

па