Братство

= 162 —

наше народне историје била једини мелем душе. Вјера. је једина сила, којаизводи народе из обичног у савршен живот, и ствара велике епохе у историји човјечанства, а посебне у историји нашпега народа. Епохе јаког напретка једног народа, увијек су и епохе снажног вјеровања. Ето, у овакоме народном расположењу свдашњег краја наставили смо идеју неумрлог Ђорђа Стајића, свештеника мокрањске парохије, који је прије, прије 30 водина, под туђинском управом, распиривао у народу вјерску и нацисналну свијест, и који се ради свога патриотског рада нашао у арадским тамницама, заједно са осталим великанима и прокушаним бсрцима. Браћо, сестре, из дубине наших душа да одамо пошту неумрлом носиоцу идеје за нодизање светог храма Господњег у овој околици! Олава идејном покретачу зидања заједничке задужбине, православне пркве у Мокром! ·Олава човјеку чије су идеје остварене и данас их светим благословом Вашег Високспреосвештенства приводимо стварном периоду вјерског живота! Народ је искрено одас пошту свом некадањем свештенику и духовном сцу кличући: »Слава му!« Синовња дужност нас веже да на овај велики дан наше славе једнодушно, громко, искрено поздравимо мудрог чувара нашег јединства, да кликнемо Његовом Величанству Краљу Живио Краљ, Живио Краљевски Дом, Живила Југославија! Присутни су одушевљено“ клицали, а вриједна соколска глазба сарајевске Жупе интонирала је химну, па је затим пред коњицом кренула на мјесто свечаности. На прају новста храма дочекао је високе госте г. Ристо Ерановић, неуморни свештеник мокрањске парохије овим ријечима: ;

Ваше Високопреосвештенство! Дошао је давно жуђени час, осванус је најрадоснији дан у животу мојих парохијана. Данас имамо ријетку срећу, да Вас видимо, у нсвоподитнутом храму Господњем, да чујемо: истинску и праву ријеч нашег архипастира, који је потекао из славне куће својих предака, и који је риједак примјер човјекољуоља, па тиме достојан син јуначке куће вимоњића. Кроз сва времена, у свим патњама, страдањима, искушењима, онда, када је цијелом нашем нарсду под бијесом непријатељских вјешала и мачева пријетила опасност уништења, вјера је била једина утјеха и силан покретач ка бољем, љешшем, савршенијем животу. Вјера је била једина нада у бољу и слободну будућност нашега народа“ МИ та вјера, вјера православна, била је јача, тврђа, виша, силнија сд непријатељских вјешала, тамница, мачева и куршума. И ми, у вјерском заносу осјећали смо се силни, довољно јаки, један се дизао против стотине-непријатеља, кров огањ, вјешала, тамнице и Голтоту испунисмс завјет праотаца, 60 Вјером у Бога створили смо моћну и слободну Ј угосшавију! И данас, у слободној нашој Отаџбини сазидасмо. храм Господњи, подигнусмо нашу парохијску цркву, да у њој очувамс насљеђене тековине наше лијепе православне вјере; и да у истој одгајамо наше младе нараштаје, јер вјера и просвјета, то су два успсредна правца. без којих народ пада. Кров цео народни живот, чувари вјере и олтара били су вође народа, па и данас, у вријеме општег превирања, само ће наша, хришћанска црква и њени чувари знати очувати и васпитати нараштаје, и приправити их за чсвјекољубив живот. Данас је најсвечанији дан у животу мојих парохијана, јер данас примамо Ваш архијерејски благослов, данас ће у овом дивном планинском крају, у подножју слободне Реманије, планути олтарска луча вјере, након толико вијекова, данас ћемо чути Вашу архијерејску литургију, први пут у свој околици. Нашшој срећи и весељу неће бити краја, јер смо успјели разрезом парохијана, обилатом помоћи Кр. банске управе и прилозима добрих људи подигнути парохијску цркву кроз коју ћемо ступити на пут истине, пут љубави, пут правде, среће и благостања. У овом храму Господњем научићемо се љубити ближње своје као сами себе, љубити цео наш народ, љубити и чувати милу Отаџбину нашу одсад, па до вијека. Амин! Но ; | На горњи поздравни говор Њ. Високопреосвештенство · благослевило је народ и између осталог рекао: Долавиму име Гесподње да освјештам овај храм, да се са свима Вама помолим Богу да Вам жито добро роди, да благословим Вас и Ваша стада, па да са свима својим при-

јатељима и сусједима без разлике вјере, у слови и љубави живите. Да се-

пе