Братство
205
тога мрака извешће нас само Христова свјетлост, и тек »потом ћемо познати да смо од истине и умирићемо срца своја«. У тој свјетлости живјели су хришћански мужеви и светитељи. Тим оружјем они »затворише уста лавова«. То је оружје потребно и данас. Њиме се оружајмо ! Покајањем очистимо се' постом и молитвом узвисиуо, а преданошћу вољи Божјој осветимо. Јер Паскал рече: »двије врсте људи знају за Бога: људи са смиреним срцем... и људи доста разумни. Само људи горди и осреањи не знају за Бога«. А блажени Августин каже, да је послушност вољи Божјој »таква добродјетељ, која је мајка и чувар свих осталих врлина«. Историја благовијести такође нас магистралним начином учи томе. Због тих врлина св. Дјева осјетила је у својој души присуство Божије. Доиста њена душа није се хранила мрвицама сласти са земаљске трпезе, већ небеским хљебом живота. Том храном, хранимо и ми, драга браћо, душе своје; њоме ћемо се уздићи и препородити за бољи и узвишени живот. Китимо се врлинама и добрим дјелима, у страху Божјем и љубави Христовој. Учимо томе и дјецу нашу, наду нашу. О ви мајке дјеце — будућности наше —, чувајте их клизавих путева данашњице; спремајте их за корисне чланове цркве и друштва, јер ћете само тако испунити узвишени задатак материнства. Учите се примјером мајке Јевросиме, која свога сина овак свјетује:
»Сине Марко, једини у мајке,
Боље ти је узгубити главу,
Него своју огријешити душу». (Нар. пјесма).
У том духу васпитана дјеца даће нам челик карактера, што су и у најтежим мукама кадри истрајати и дати отпор. А ви ћете само тада бити достојне заштите св. Богородице, кроз Коју вам је грануло сунце слободе и изједначења с људима. Зато послушајте њен савјет! Чујте, шта вас учи: »Ја говори Она — Царица неба — у својој круни имам три најскупоцјенија брилијанта: вјеру, смирење и материнску љубав... Ове брилијанте вама остављам као наслеђе. Ако их сачувате ви ћете царовати; утрошите ли их, развјенчаћете саме себе«. То вам је Њен аманет. Хришћанске мајке, урежите га у срцу своме! Тај непроцјењиви украс, спојен са хаљином »срдачне милости, доброте, понизности, кротости, трпљења, а сврх свега из љубави, која је свеза савршенства« (Кол. 3, 12-14; сравни Ефес, 3, 24; Окр. 7,14; Зах. 3, 4) љепшеће вам пристајати и од највећих и најскупоцјенијих тканина. Јер љупкост је пријеварна