Братство

(А с сл

Изгледа, да Он Сам није више мотао носити. Судећи по томе, што Симона сретају „где иде из поља", Исус је носио крет или попречну греду од Антонијеве тврђаве до градских врата, што сведочи о несрушеној, после бичевања, до распећа, духовној и телесној снази Мученика. Тако је схватио Јован:

Носећи Сам Свој крст, попео се на. Губилиште, Голтоту.

С руског : Н. П. Д. С. Мерешковски.

10 октобар 1934 _

Сунца,

— што је до јучер ејало нестаде. Исчезну у бескрајноме Свемиру. Ма земљу тама паде. Затреперише срца...

Зајеца душа у болу, и

у немиру...

Сва наша, родна, поља,

драге реке, планинске венце

обасјава,

И нестаде га, вај!

Свенуше као јесења, трава,

Сва лица југославенске деце.

Небу бескрајном

упиру сузама окупане очи;

Из срца милиона,

диже се вапај:

0 Боже Правде,

Који на нас милост точи

и данас погледај са Овог трона ! Растерај таму! Осветли наша гнезда ! Помози да очистимо срца,

За улаз у светиште храма,

коме се сруши зид...

Учини, Вишњи, да слепци добију вид! Кад засја нова звезда,

Младо Сунце наших дана,

да се очисти сваки грех,

да Мрачне Силе земље

утону у горко кајања и у најдубљи стид.

Јела Остојић.