Братство

= 182 =

воту појединаца и. народа. Заборавља се да није исто верско учење и религиозно осећање. Учење појединих религија, може“ бити погрешно и непотпуно. Може се-оно критиковати, мењати или. исправљати, али се религиозно. осећање не сме уништавати. Оно је исто тако својствено људској природи као осећање морално или осећање лепоте ; још је шире: и основније. Оно је нагон који изражава жељу за вечним продужењем свога бића и носи тежњу ва савршенством и идеалном правдом. Оноје јак унутарњи доживљај, од утицаја на формирање душевнога живота уопште и на. ОИ РОА Ива Морело Лепорања посебице. __

Релитиогност је“ ства душе, ствар. пајнтимтијих тајна, људске природе и религија сама собом одговара човековим душевним потребама. У томе је њена, моћ и: њено оплемењавајуће дејство. О: томе сведочи наша, национална, поезија и многи словенски мислиоци. Зато говори и песничка интуиција Гете-а. и психолошка аналива Вундта, За то стоје толики философски системи од пре Платопа до Бергсона и других у наше дане, стоји безброј научника и мислилаца свих народа и свих времена. Поред тога, са религијом се формира, осећање личневредности, значај свога ја. Са вером у Бога јача се вера у себе. Религиозно. осећање је једна морална. брана по мучним и несигурним путевима живота. Помоћу њега се боље подржи Н даље истраје. Оно је често темељ морала и кормило савести. Оно прочишћава, душу и ослобађа је од егоизма и ружних склоности. Оптимизам душе је у 1. Плон што је оно дубље и јаче то је ведрији поглед на живот. –

Вера је велика, снага, посебно вера коју носи хријићанска религија, и наш је народ осетио њено позитивно дејство кроз сву своју историју. Она, му је подржала националну свест, очувала име и улила. убеђење у победу нравде. За њу су везани и први почеци наше писмености и први (трагови културе код нас. Хришћанска религија је определила, правац нашега раввића, инспирисала поезију и иврадила моралне појмове. Она је битни елеменат и главна компонента наше националне душе; прожела, је наш живот и обичаје ; осећа се у ИЕ односима: у опћењу, у изрекама, у говору. Наш народ је дубоко религиозан и свој морал заснива на религији. Помисао на. Бога и вера у Божију правду, опредељују га и руководе у раду и поступцима. Човек не прође поред човека а да Бога не назове. Изреке: „Бог и душа", „Бог и његова правда", „Бог да види; „Бог нека. суди" јесу изрази религиозног васпитања своје омладине. Такав покушај био би атак на његову битност.

Неоправдано је бедити хришћанску религију да! она својим конфесијама раздваја и цепа, или да смета јединству на– ставе и јединственом васпитавању школске млдежи, те да отуђује. Није то ни код других хришћанских народа и земаља, па. пије ни код нас. Основа је Хришћанства иста и његова, је ети-

ПН