Братство

свијет пишти од економске кризе и оскудице у средствима. Тако у дневним листовима читамо саопштења: „Ирска је ове године убила. 200.000 велова и крава да би одржала цену меса, на, извесној висини, а Чиле је на исти начин одредило уништење 2500.000 оваца...“ ( „Правда“ од 26 јула 1984). Нема, потрошача. Међутим, они, који без своје кривице ћуте без посла, остају без зараде и умиру од глади, били би жељни потрошач и за ирску стоку и за чилске овце и за бравилску каву или пшеницу. Поред све биједе толико уништавања, толико апсурдности и зла !

Црква у Липљу код Прибинића

: Зар све то нр свједочи с највишом очевидношћу колико је морално заостао човјек поред света обиља, средстава, поред прогреса технике, поред свих открића науке, и како је материјална култура, у својој трци за спољашњим напретком оста вила људску душу грубу до окорелости # Не би ли било друкчије стање кад би међу људима било више услужности и више предусретљивости, кад би људи више мислили на то да један другога помотну, а не да један другог експлоатишу и подјарме % Није криза у помањкању економских средстава, него у помањкању честитости и потребне размјене услуга,

међу људима, у отсуству хришћ. врлина и братске узајамности. Заборавља се да морална личност човјекова више значи него материјално ботатство и културни комфорт, него оруђа, технике и проналасци науке, и да су све то само средства у служби човјекове личности. Створена средства могу да буду