Братство

__-6 _

—»Судећи по прогресу на пољу материалне културе, који је учинила "Русија за последњих десет година, могао би се извести закључак да је "руски народ потпуно утонуо у груби материализам, с под чијим. утицајем постаје груб, да му од његове културе остаје само тужна. реч, иначе говорећи, руски народ је спреман за препород и измену свога липа. Живећи у Русији, посматрајући живот руског народа у, масама ја сам нашао нешто сасвим друго. Влада је уистину нешто грубо, материа=нистичко до сржи, Идеали њезини нису културна достигнућа, него ма"териална. Да достигне своје циљеве држава никоме и ничему не уступа, руше ве без жаљења старе установе, руше се историјске традиције. " Данашња влада покушава да отрује унутрашњи свет руског народа ино"страним, материалистичким идејама, које су потпуно стране како души тако и срцу сваког Руса, И ако је то ндеал владе, то не значи да. је: тај "идеал изабрао себи руски народ. Рус се може покорити, смирити, но"сити јарам, падати у пропаст, али он чува своје срце и у њему гаји наду. Његово маштање, његов духовни подвиг, његову песму, његову заветиу мисао нико није у стању да отрује. И у то сам се уверио.

а У околини завода, где сам радио, била је совјетска школа. Инте"ресовао сам бе, шта се тамо учи. Тамо се учио лењинизам, марксизам, "сталинизам и разне врсте ни о љубави ни о човеку, ни о саучешћу ни _срдачности.. Ове се то сматра буржујским заблудама, Из свега се могло увидети да деца нису знала, да у њима осим тела постоји душа и дух,

· Но ово изгледа само у школи. Ја вам се убрзо убедио да ова деца, остављајући школу, остављају у њој сав тај лењинизам и сталинизам ; деца се играју, хрву, воле међусобно, плачу, смеју се и помажу једни другима. Значи да се њихов унутрашњи свет манифестује сам од себе. Поред тога, што у школи уче децу, да је идеализам смешан занос, религија мрско празноверје, да живот припада само окретним и јаким, младеж је као и свака друга младеж пуна ндеала, радознала, пуна енергије, тежи слободи и спремна је на самопрегор. Она верује у лепу будућност и истиче себи тешке задатке, Никакве забране, никакви декрети, никакакав отров, којим покушавају бољшевици отровати душу и срце омладине, не могу зауставити природни развитак духовног света младежн, У школама су престали учити веронауку. У многим породицама не постоји релитизно васпитање, Многа деца расту бев икаквог појма о Богу, о његовом закону, о Исусу Христу ретко кад што чују. Ипак су оин, ма како то чудно изгледало, религиозни као и она деца из конфесионалних школа. Овим се показује, да је религија неосвојиви део душе руског народа, Он се рађа као религиозан. Ја никада не могу заборавити онај дан, кад сам присуствовао богослужењу у једној православној цркви недалеко од завода, где сам радио.

То, је била бедна црква како споља тако изнутра, Зидови су поцрнили, на иконостасу се позлата истрла, ликови светаца потамнели. Само је крет светлио над царским вратима. Зато је црква била пуна народа, Којих је било ту највише; — Омладине — раденика, ученика и ученица и то нарочито оних којима, забрањују да упознају дркву и Бога. На њиховим младим лицима светлила је побожност, усрдност, жар и осећајна унутрашња молитва. Ви би се изненадили, кад би видели, с каквом су усредсређеном пажњом слушали непознате речи светог Писма и како су се удубљивали у молитву чистоћом мисли и осећања. Мени је изгледало, да су они, млади људи и девојке били ушли у оно дивно содерцање, где су им се откупила до тад скривене тајне вишег живота... Но, ево, на амвон је изишао стари, мршави свештеник. У његовим очима сјаји љубав, а на његовом лицу исписано је страдање Он је посматрао своју паству са таквом љубављу, са којом може гледати само добри отац своју рођену децу. У његовој проповеди није било учености, ни блеска, речитости, али зато је била беседа срца срцу, проста и искрена. Он није говорио о високим проблемима или о земљи, земаљској долини и жалости, Његове речи односиле су се на спасење, вечни живот и вредности небесног живота, То су бил речи просте, појмљиве, живе, које продиру у срце верних... _

Да вам отворено кажем, ја никада нисам видео такву религиозну

екстазу, такав духовни подвиг какав је био у тој бедној православној цр-