Братство

— 171 —

му све то користи, ако он не живи племенитим животом, ако није велик пред својом сопственом савјести, ако он на. овоме свијету не сије сјеме за живот, који треба, вјечно да буде срећан # Све стећи, само не овај у истини срећни живот, то значи све проиграти. Разуман човјек не може се отети питању, за што ја вјерујем, и за што сам ја досада вјеровао #

Па ако ипак има индиферентних људи, онда морају бити и разлози за. то. Који су то равлози % И можемо ли их ми као оправдане признати %

Најглавнији разлог за индиферентизам је често не по знавање себе. Колико има, људи, који предани спољашњем послу, мисле једнострано само о материјалном животу, и који питање, за што сам се ја научио да, вјерујем, сасвим заборав-

Дом за веаску просвету у Русу

љају % Нису то само пуки сиромаси, који су ради опстанка, и хљеба, гурнути у груби посао из дана у дан, и који кажу, да они немају времена за ово питање; не, него многи од тешких брига слободни људи, у толикој су мјери апсорбовали својим позивом, да њима, као што сами кажу, не остаје времена за ово „зашто.“

Истина, је, да позив нас људе спутава, и позив може постати тамница, у којој је човјек затворен.

Али толико нас позив не смије завидати, да нам не остане отвор, кроз који ћемо моћи изићи и приступити великом питању „зашто вјерујемо.“

Питање није ријешено, ако га игноришемо. Оно се не може игнорисати. Оно увијек поново куца на врата наше собе за рад.

_Индиферентни према, вјери хоће да буду они, што се осјећају срећни у својој богатој и уређеној кући, у благостању и у угледном положају. Ми не желимо ништа више, него да