Братство

79

стралпиво ишао великој мети својој и претварао ју у стварност, као јединствен борац и јунак. На, томе узвишеноме путу, као у митовима пао је и у ту стварност узидао себе. О тога, повратак мртвога Краља, са светог и узвишеног пута, за дјело свјетског мира, част и славу Југославије и спровод Његов кроз страже наших дивних острва преко Оплита и Загреба, до Београда и Опленца, уз плач и крик народа, — био је побједа и манифестација наших животних снага. Том приликом видио је сав просвијећени свијет плач једног цијелог народа и још једном се увјерио о солидарности свију Југословена, у љубави према легендарном творцу Југославије Краљу-Мученику и тешко стеченој Отаџбини.

На, ковчегу Краља-Мученика била је буктиња, која је путем палила у цијелој Југославији нове буктиње, — палила и распалила их у огроман пламен народне снаге и љубави према, младоме Краљу, Његовом Величанству Петру П.

Те буктиње уједно су до највећег степена; распириле у нама жарку љубав према Отаџбини и чврсту одлуку, да ћемо чувати Југославију, тај свети аманет нашег Краља-Мученика.

У томе, браћо и сестре, лежи наша утјеха и најпотпунија. одмазда за злочин. То ће уједно ублажити тешке болове Њихових Величанстава, младога Краља Петра П, Краљице Мајке и Краљевског Дома, те убрисати сузе и плач нашег цијелог народа, сузе и плач коме се сав свијет задивио.

Нарочита, нам је још утјеха, и то што с нама у пуној мјери дијели жалост моћна и племенита наша савевница, Француска. То нам даје снате у тузи и ублажава, болове, јер У исто вријеме с Краљем-Мучеником и ми и Француска, заједнички оплакујемо великог пријатеља нашег народа, Министра Барту-а, који је исти дан трагично пао с КраљемМучеником. Нека, је слава и вјечан покој Витешком Краљу Александру Првоме Ујединитељу. Олава му! Слава и покој министру Лују Барту-у! — Славу му!

Хроника

ЈУГОСЛАВИЈА. — Његова, Светост Патријарх г, Варнава дао је о раду Св, Архијерејског сабора следећу изјаву:

»У самом почетку комеморисана је мучеичка смрт Блаженопочившег Краља Ујединитеља. За успомену на тај тужни догађај основана је задужбина српске православне цркве с именом Краља Александра за помоћ сиротињи. У ту сврху уложена је једна свота с тим да се та задужбина још увећа прилозима верних,

Предмет расправе у Архијерејском сабору било је и питање уређења међуверских односа у Краљевини Југославији, Решавано је питање тање интеркомуније (причешћа) између православних и других цркава, те је закључено да ово питање не може решавати наша црква појединачно. Св. Архијерејски сабор посветио је нарочиту пажњу уређењу међусобних односа између српске православне и румунске цркве у смислу закључених конвенција.