Братство

инг лак јеосконна_оомнуповекјећнкаће ХООУООУОСКООООЖОСС ООЖОС СОВУ Об)

Полит ХМ Сарајево, септембар-онтобар 1935. Број 910

У ИјЕ преподобног и богоносног оца нашег Саве [ архиепископа српског

6) Св. Сава постаје архиепископ

Неке манастирске потребе побудише преподобнога да опет иде цару и патријарху ради заузимања за Ов. Гору и Хиландарски манастир, али сад не у Цариград гдје тада владаху Франци који освојише престоницу царевине 1204 године, већ у древну Никеју, славну због првог и седмог васељенског са бора. Тамо цареваше Теодор Ласкарис, пријатељ српских владара, јер његова кћи бијаше за, кнезом Радославом, синовцем св. Саве и Отевановим сином. Цар га дочека, с великом љубављу, јер га је већ одавно желио видјети, наслушавши се о његовим подвизима у Св. гори, те испуни све његове молбе за, манастир. Сава је већ хтио да остави Никеју, али му од Господа дође добра мисао да се користи згодном приликом и учини услугу српској земљи. Сава помисли: „Хоћу ли још икад у свом животу доћи овамо 2", па надајући се у По приступи цару. Он рече: „Господ Бог који хоће да, се сви спасу старањем нашег оца и нашим удаљио је од наше, земље јерес (вјероватно латинску иди богомиле), који се бијаху у то вријеме раширили по Бугарској те православље у Србији јача и шири се. Али у нас још нешто нема: немамо свога археипископа који би нам посвећивао јереје и учио нас Господњим заповијестима (у то вријеме, по свој прилици, у Орбији бијаху епископи. Грци). Стога, нарочито молим вашу милост; допусти царе, светом оцу васељенском патријарху, — да јед-