Братство

љи са краљевом заповешћу. И под овим новим условима Паскал је успео, да се одржи на значајној моралној висини. Ускоро је он открио теорију за вероватности и известан геометриј-. ски троугаоник, који допушта да се изнађу сложени алгебарски бројеви са простом применом аритметике.

Једном се у животу Паскаловом десио један опасан олу-

_ чај, који је изазвао силан утицај на његово религиозно ра-

сположење. Када је путовао са колима преко једног моста, услед неправилног потрвања уздица, коњи су скочили у провалију. Једино чудом кола су задржана на, томе месту. Овај је. случај тако силно потресао знаменитог учењака и филозофа, да. је увек, када, је седео за столом осећао халуцинацију, да. му са леве стране зија провалија. Ако се загледа у живот овога генијалног човека, видеће се, да је то била само један повод, и то чисто спољашњи, да се потпуно преда религиозном животу. Погната је из тога времена „Паскалова Амајтија (чудотворни запис, амулет). То је једна књижица, на коју је Паскал нешто написао у моменту религиозног заноса, и коју је ушио у поставу свог огртача. У тој књижици он, између осталог, говори о Богу, Кога назива Бог Аврама, Исака, Јакова. а не Бог филозофа и учењака, што се може наћи на, путу указаном у Јеванђељу. Сажаљева за своју издају учињену Христу и обећава да се никада неће удаљити од Њега, да неће 38: боравити Његове заповести и т.д.

Колико стран и чудан можеш да изгледаш некоме, ако верујеш у могућност чудеса. Зашто • зато што је то њима то знак натражњаштва. Велики Џаскал био је потпуно убеђен, да је његова родица, којој париски лекари нису били у стању да укажу помоћ, била излечена на чудесан начин у манастиру, где беше сестра његова. | |

Једном у непроспаваној ноћи ради зубобоље, он је направио ново математичко откриће — диференцијални рачун. „Кивот му беше аскетски. Није обичавао да му говоре о раскошним јестивима, јер је сматрао такве разговоре као израз сладострадшћа. Паскал је указивао велико занимање за доброчинства, тврдећи, да свако може и треба да чини добра дела, када не ограничава, своје старање само за породицу и када не пре“ башује своје дужности само на заједницу и на државу. Када га је на улици пресрела једна девојчица, молећи га за милостињу, он је одведе њеном свештенику кога није ни познавао, коме је оставио одговарајућу суму новаца за њу. Иза тога му је донео нову суму да јој набави пристојно одело, а осим тога јој је нашао и рада у једној поштеној породици. Ипак није нико сазнао за име тога доброчинитеља. Дознали су за њега Чак иза његове смрти од његове велике сестре. У последњим годинама свога живота Џаскал је показивао чудновату бевазленост, детињску покорност и необичну кротост. „Ја волим