Братство

= 60

вљује сада једну ванредно тешку кризу, која се може савладати само сложним и напорним радом не само мушкараца. нето и жена. · - _____ -

· Модерно законодавство, нарочито после светског рата, све више и више тежи да изједначи правни положај жене и мушкарца. Тамо, где то још: није уведено стварно, то је већ решено. начелно, и то у повољном за жену смислу. Тако, на пример, према, члану 55 Устава Краљевине Југославије од године 1991. „закон ће решити о женском праву гласа“. То значи да није потребна, ревизија устава да би југословенска, жена, добила, бирачко право: довољна је дотична промена у закону о из0орима. Додуше, у пеким земљама, и то таквим које се сматрају за најнапредније, није ни досада уведено женско бирачко право. Али није узрок томе у начелном признању женске неспесобности, него у страху да ће жене упутити свој политички. утицај у правац који није по жељи мушкарцима. У Француској лаички крутови коче увођење женског бирачког права, јер. предвиђају да ће то имати за последицу ојачање дрквеног утицаја. У Швајцарској године 1928 је референдум о праву жена да бирају народне посланике дао негативни резултат пошто се у вези са њим наговештавала забрана точења алкохолних пића. _

Страховање многих мушкараца да ће њихово правно поједначење ба женама имати за последицу женску надмоћност донекле је оправдано. Прво, велики је број жена које заузимају оне положаје који су доскора припадали само мушкајрцима. Тако, на пример, у Сједињеним Америчким Државама је већ године 1920 било 56 жена судија, 1788 адвоката, 5000 лекара, 1757 свештеница и 84% свега педагошког особља. Саде је број таквих жена, још већи. Осим тога бројна превага жена. у европским државама води томе да оне имају више бирачких гласова, него ли мушкарци. Године 1985 у Енглеској је гласало укупно 81.305.527 бирача. Од њих је било 16.525.246 жена, које су према томе имале већину од скоро једног милиона и 750 хиљада гласова. На, тај начин модерна демократија ствара: услове за Т. зв. гинекократију, т. ј. женску владавину. Најзад. као што се види из историског искуства, у критичким тренутцима жене су често пута, агилније од мушкараца. Није се узалуд у доба француске револуције говорило да. је била краљица Марија Антоанета једини мушкарац на двору м госпођа Ролам једини мушкарац између жирондинаца. И пошто баш сада, човечанство притискује тешка криза, пред женама се отвара велико поприште.

Оне нису остале скрштених руку и дале су се на посао. Али пошто је јако замршено разумевање правог човечанског позива жене, оне често пута само повећавају зло у коме лежи свет. И опда, као што се изражава Шилер у „Песми о звону,.

===