Братство

= 68 =

ђивао“ (Јов. УШ, ПЦ) и „праштао је“ (Лука УН, 45) грешници без фарисејске строгости али и без сладуњаве идеализације. При томе није много беседио. Само „тисаше прстом по земљи, сагтнувши се доле , да не би бунио ни грешницу ни грешнике како би били „покарани од своје савести“ (Јов. УШ, 9).

Све је то било нечувено у оно доба. Нечувено је било и то што је Христос ословљавао жене, јер са њима се онда, није мното разговарало. Чак његови ученици „чуђаху се где говораше са женом“ (Јов. ТУ, 27). Још више је било чудно што са Он није ограничио разговором о води, него је прешао на питање о духу и истини (28). Озбиљно је беседио не само са Маријом која. је „добри део изабрала“ (Лука Х, 42), него и са Мартом која „изиђе предањ док Марија сеђаше дома“ (Јов. ХЛ 20). Христове су речи биле подједнако намењене и мушкарцима пи женама, „које иђаху за њим и служаху му" (Марк. Ху, 41: Лука УШ, 3) и проповедаше благу вест: „многи од Самарјана вероваше га за беседу жене која сведочаше“ (Јов. ТУ, 39). Апостол Павле поздравља жене „које се труде о Господу“ (Римљ. ХМ, 12, 2, 6) и учи да је жена кадра да спасе мужа, (1 Кор. УП, 16).

У свему томе се огледа изједначење жена и мушкараца, али не у смислу њихових ошптечовечанских мана, него у смислу свечовечанског идеала : „нема мушкога рода ни женскога. јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Талат. Ш, 28).

Дакле само хришћанство је учинило оно шта нису учинили сваковрсни ахришћански и антихришћански хуманисти, Оно је доделило жени право човечанско достојанство. Али тиме се не ограничава његово решење женског питања. Ко је много обдарен, од тога се много и захтева. Ко је човек, тај не узалуд носи образ и обличје Божје. За тога живот није само биолошки процес или физиолошко уживање, нето племенити, али и одговорни позив. Сваки је човек позван „да буде помагач“ (1 Кор. Ш, 9) ономе Богу који још „дослије чини“ (Јов У, 17). То се односи и на жену. И у овом се састоји оно што је најбитније у хришћанском решењу женског питања.

Нису у питању само феминисткиње или агилне чланице сваковрсних женских друштава. Ма победи добра над злом и може и мора да ради свака жена, ма како буде повучена, и скромна. Већ у оквиру породице и домаћинства, она може много. да учини, јер, према, израву свете Терезе, Христос хода и усред кухињских лонада. Баш жена, рађа и гаји децу. И то њој намеће евгеничку дужност, која за њу постоји од вајкад, пре него што је Далтон се осврнуо на дотичну проблематику. Баш она има позив да унесе у домаћи живот мир, ред и лепоту, те га начини привлачним за мушке, Баш она може и мора да одврати мушкарце од зла, јер њен утицај није незначајан. Она може, као Цирцеја да претвори мушкарце у свиње.