Братство

~ кан

(Стечена опажања и искуства употребиће Косановић у

"емиграцији и подигнуће свој глас у одбрану потлаченог. наро-

да, особито у време црквено-просветне борбе у Босни и Херцеговини. · а | ; Колику је борбу морао водити Митрополит Косановић с босанском владом у одбрану потиштеног народа наводимо само ова два случаја. По плану колонизације требало је у Босни разбити компактна српска насеља досељеницима из Немачке и Аустрије.

"Земљиште између Градишке и Бање Луке било је влади нај-

подесније. Удешеном агитацијом муслимани се селе у Турску, а међу Србима, се агитира, сеоба у Русију и Србију. Земље се продају будзашто. У Бечу се оснива друштво, под председништвом надвојводе Албрехта, које ће радити на ширењу католичке вере у Босни и Херцеговини. Из Германије долази некакав палер Теодосиус Хајде с многим парама и купује земљиште у Маглају на Врбасу за манастир „Сион“. Патер Хајде изазива, својим злим поступцима, огорчење и револт у српском народу. Власти се чине невеште или га благо кажњавају за

многобројне иступе. У Романовцима (код Бос. Градишке) патер

Т. Хајде из обести пуца на крет (на торњу) српске цркве и врши нужду уз црквени зид (у мају 1883). Босанска влада морала је јаче иступити на енергичну интервенцију Митрополита. Саве и на тужбе заинтересованог народа. Пошто је за, ово светогрђе одлежао неку малу казну, патер Хајде је учинио ново насиље. „Отео је узапћену марву у Мрчевцима, те на челу колониста кидисао кућама неких сељака у Мрчевићу и избио их.“ Босанска влада у свом органу“) полугванично износи многа недјела, овог силеџије, човека, верски фанатичног и интолерантног, па стидљиво признаје, да му није могла, судити ва последње злочинство, јер је Теодосиус Хајде побегао из Босне. Значи, влада га је пустила да оде некажњено из Босне. Други је случај са захтевом босанске владе, да Митрополит Сава, уклони из Бос. Новог „нелојалног попа, Карана“. Михаило Карановић“) био је свештеник и учитељ у Бос. Новом. Косановић га, је познавао још од 1879 год. из Беча. Карановић је са седморицом другова, био допутовао из Швајцарске, где су били 1878 г. упућени на школовање, У Бечу су се налазили у тешким приликама, без новаца и пријатеља. Косановић и ХадиРистић помогли су им да дођу у Задар па богословију и ча буду примљени за питомце. Косановић је у Карановићу видео кесаломљив карактер, ценио је у њему чврстину начела, = оданост народном раду; он га је и рукоположио. Карановић се

20) Сарајевски лист — 1884 г., бр. 49. 2) 0 Мих, Карановићу опширније у »Орпском вјеснику«, Мостар,

о

Год. УМ, 1901, бр. 37 и 40. У књизи »Устанак у Босни 1875—1878« Нови Сад, 1884, стр, 108—104.