Братство

= 16 =

касније (1242) нанео је пораз ливонским витезовима на. леду Чудског језера. Дакле на једном, наиме западном фронту, Александар Невски је поститао добар успех. Али у овој борби његове су силе биле толико истрошене, да он није могао ни помислити да води борбу још на источном фронту против мреког, толико моћног непријатеља, наиме, против Татара. Зато је био приморан да се њима, подреди. Свесрдно се трудио да под цену чак личног понижења, што више олакша народу туђу владавину. Његову жртву добро су схватили и црква, која га је прогласила за свеца, и народ који је горко оплакивао његову смрт; „залазило је сунце руске земље“.

На југу је кнез Данило Галицки покушао да потражи од запада помоћ против Татара. Отупио је у везу са Мађарима и Ватиканом. Чак је прешао у католичанство и примио од папе Инокентија ТУ краљевску круну. Али све узалуд. Нити Мађари нити папа нису му указали стварну помоћ. Само је изгубио народне симпатије. И није предупредио пропаст свота царства, које су опустошили Татари.

На тај начин, почев од ХИ столећа, руски је народ био заробљен, постао је татарском рајом. И то је било судбоносно по његов културни развој. Пре тота Русија је ишла у корак са осталим европским народима. У неким пак односима она је чак предњачила њима. Тако, на пример, за разлику од круте, према Хајнеовом изразу, каменитим језиком писане песме о Нибелунзима, овим злим кепоцима, синовима магле, који ради скривеног златног блата потстичу витезове на највеће злочине, п о таквим јунацима, као Етцел, т. ј. крволочни хунски вођа Атила, руске народне „билине од овог доба причају о племенитим „богатирима, чији су подвизи прожети високим идеализмом и који су се приволели небеском царству. „Руска правда“, ово ремек дело Јарослава Мудрог, сина светог Владимира, била је много савршенији законодавни акт нето ли западни „варварски закони“. Француски историчар Рамбо уврстио је Русију Х! столећа у напредне европске државе. Руски историчар Кључевски обраћа пажњу ла, „податци из Х]и ХИП столећа говоре да ондашњи руски кнезови говоре стране језике, радо прикупљају и читају књиге, труде се да шире просвету, оснивају школе чак са грчким и латинским језиком, указују пажњу научницима, који долазе из Грчке и западне Европе“.

Татарско је освајање задржало читав овај сјајни културни развој. Као тпто се изразио професор ЈБубавски, један огромни паразит је почео да сиса руски народни организам. Русија је осиромашила и у материјалном и у духовном односу. Она је платила данак који се звао „татарски излаз“. Тако је народно богатство излазило ив земље. Многе су руске жене биле одведене у хареме. Многи мушкарци били су одведени у Крим и тамо преко посредника, из Генуе и Мле-