Братство
— 164 —
0 приходу и расходу старе српске цркве
— 1871 године послато 311 ока црквеног воска на продају. Цена била 24 гроша од оке.
— Било је свих шест полица пуно вечитих сарандара (сарандар обвезује свештеника да на 40 литургија спомене мртве — уз одређену награду). |
— Јово Митрићевић, кујунџија о злату и срми и Петар што је радио са тучом, поправљали су црквене ствари 1871 тодине без плате.
— За годину клисарску 1870/71 купљено је скоро 250 ока, зејтина; рачунајући оку по 8 до 10 гроша утрошено је за зејтин 2179 гроша. Од купљенот зејтина потрошено 986 950 (400) ока осим што је свет доносио зејтина, од прилике за 63 150 (400) ока. Рачуна се да је за годину дана потрошено на 300 ока.
— 25 децембра 1970 поново узет за лојца у радне дане Никола, Јешић са платом а до тога дана, ефимери су примали за десну страну по 100 гроша месечно.
— Ва годину клисарску 1869/70 био је вишак преко свих трошкова 945 дуката. Осим тога предали су клисарое свеће за 5206 гроша и признаницу појца Ђ. Аранитовића од 600 гроша да му се одбије од 30 гроша месечно.
Асимпашин поход на Црну Гору
9 децембра 1873 записано је, да је 19 октобра 1872 године дошао у Сарајево Асим Мустафапаша за валију и команданта војске у Босни и Херцеговини а у исто време је у Цариграду сео на место великог везира Митадпаша. После тога узнемирио се Босански вилајет и диже се четири табора војске регуларне и башибозучке ло доласку валија 11-ти дан, те ударише на нека погранична села црногорска код града Колашина, на Липово, дошавши ноћу ма границу. Али им не испаде за, руком, јер село не освојише него се врате срамотни и потучени од црногорских соколова.
Др. Јозеф Кечет је у својој књизи о Османпаши и њетовим наследницима забележио, да је тај погранични спор због Липова изазвао опозвани војни командант Ахмед Хамдипаша тиме, што је с једним батаљоном турске војске промарширао кроз Липово (у источној Црној Гори) а Асим-Муотафалаша је уз посредовање др. Кечета изравнао тај спор са Кневом Николом.
Асимпашина тиранија у Сарајеву
Тих истих дана у време рамазана Турци избише имућног и угледног сарајевског, Михаила Ђука, усред Ћурчијске