Васиона

свих ових станица израчунате су температуре и висински ветрови на висинама, на којима су ce догађале експлозије. Сви наведени начини дали су приближно исте податке. Тачност одређивање температуре овим методама ce креће за разне слојеве y границама од + 15° С до + 40° С. Подаци за температуру добијени ракетом су показали да постоји максимум температуре на 50 km висине и врло ниске температуре на око 80 km висине, али су добијене температуре ниже од оних раније добијених индиректннм методама мада ce са њима ипак' добро поклапају, исто као и подаци добијени за притисак, Још раније je било утврђено, посматрањима трагова које су остављали метеори, да на висинама од 30— ! 00 km постоје ветрови велике брзине. Ово су потврдила и напред описана мерења ветра уз мерење тсмпературе. Мерењем ветра који je дувао уз ракету и који ce мењао са правцем кретања ракете нађен je на висини од 100 km „ветар“ браине 80+20 м/сек a југоисточног правца. Да би ce измерио састав ваздуха на великим висинама, било je послато ракетама неколико евакуираних челичних боца које су ce аутоматски отварале на разним висинама. Примерци ваздуха из ових боца су анализирани и y већини случајева je утврђено да нема значајних промена y саставу ваздуха до висине од 80 km што указује, уз друга мерења, на општу измешаност гасова који сачињавају ваздух наше атмосфере до висине од 100 km. У плану су и даља испитивања y овоме правцу.

Поред наведених мерења извршена су и испитивања y Сунчевом спектру за таласне Дужине ниже од 2900 ангстрема, тј. за део спектра који je због апспорције од стране атмосфере немогуће испитивати са Земљине површине. Циљ ових испитивања био je углав-

ном да се утврди на којим висинама ce врши апсорпција појединих таласних дужина, Ови подаци he бити од велике користи да ce теоретски потпуно објасне појаве y вези са јоносферским слојевима. Мерења су вршеиа спектрографом смештеним y носу ракете, a било je тако подешено да спектрограф увек буде окренут Сунцу, без обзира на ротацију саме ракете. Тако су испитане таласне дужине до 2000 ангстрема. Поред осталог, мерењем значења y разним областима спектра утврђено je да на висини од 100 km кисеоник прелази y атомско стање. Непосредна мерења енергије Сунчева зрачења, y циљу утврђивања тачности вредности соларне константе, показала су да досадашњу вредност за соларну константу треба повећати за 5%. Даље je установљено да ce максимална концентрација озона налази на висини од око 30 km и да највећи део Сунчевог зрачења бива апсорбован на висинама изнад 55 km. За испитивање самих јоносферских слојева ракета пружа велике могућности. Инструментима које ракете носе могу ce одредити концентрације наелектрнсаних делића, као и њихова природа, што je са Земље или отежано или немогуће. Концентрадија јона je одређивана према величини фазног заостајања радиоталаса емитованих са ракете. Оваква испитивања су вршена за време рекордног лета двостепене ракете коју су чиниле V—2 која je на свом врху носила „Уек Корпорал“ која je

Сл. 6. Расподела температуре са висином изнад Вајт Сенда 7 марта 1947 Подаци добијени из градијента притиска обележени су крстићима, из мерења чеоног притиска црним тачкама. из мерења радиосондама троуглима

Сл. 7. Температура атмосфере изнад Вајт Сенда Пуна крива базира на саставу ваздуха изнад нивоа мора, a испрекидана теориска крива прелаз свог кисеоникч и азота из молекуларног y зтјмско стаље

ВЛСИОИЛ I, 1953, број 2

45