Васиона

Помрачења Сунца и Месеца У првом тромесечју 1954 биће једно прстенасто •помрачење Сунца и једно потпуно помрачење Месеца. 5 јануара ПрсШенасШо помрачење Сунца, видљиво са Антарктика и крајњих јужних делова Индиског и Тихог Океана. За наше крајеве Сунце je испод хоризонта. Време конјункције Сунца и Месеца: 3 h 10®. 19 јануара ПоШпуно помрачење Месеца, видљиво из западне Азије, Европе, Африке, са Атлантика, из Јужне Америке и западног дела Северне Америке. Подаци о помрачењу : . h m Месец улази y сенку 1 50.0 Почетак потпуног помрачења 3 16.6 Средина помрачења 3 31.8 Крај потпуног помрачења 3 46.9 Месец излази из сенке 5 13.5 Положајни угао првог додира: 81° Положајни угао последњег додира: 314°

Планете Мернур У јануару je y горњој конјункцији са Сунцем (14-ог) али ce после овога удаљује све више на исток и долази y повољнији положај за посматрање. У дане непосредно око тренутка његове највеће источне елонгације (13 фебр.) види ce одмах по залазу Сунца над западним хоризонтом. Привидне величине je тада 0.1 a пречника 7”.1. Beh 1 марта Меркур je y својој доњој конјункцији са Сунцем те га сад треба тражити пре излаза Сунца на источном небу. Најпогоднији дан за посматрање je 28 март. Привидне величине je -f 0.5 и пречника 7”.5. Венера Kpehe ce привидно заједно са Сунцем те je скоро целог тромесечја невидљива. Крајем марта она ce ипак, довољно удаљује од Сунца и постаје видљива као „Вечерњача“ на западном хоризонту. Привидне величине je + 0.5 и привидног пречника 10”.2. Марс Пролази сазвежђа: Bara, Змијоноша и Скорпија. Током ова три месеца растојање између Марса и Сунца постаје sehe и он ce види све раније на источном небу. Привидни пречник му расте од 5”.l до 9”.9 a сјај од + 1.6 до + 0.1 привидних величина. ЈупиШер У сазвежђу ]е Бика. Kpehe ce ка западу до застоја (10 фебр.) a затим опет наставља ка истоку напуштајући до краја марта ово сазвежђе. Привидни му сјај опада од —2.3 на —1.7 привидних величина a привидни поларни пречник од 44”.1 на 34”.4. Сатурн Kpehe ce кроз сазвежђе Bare ка истоку до 18 фебруара када je y застоју, после кога мења смер свог кретања. Како ce Сунце удаљује све више на исток, Сатурн постаје видљив све раније после пола

ноћи на источном небу. Привидни пречник му расте од 14.”6 на 16.”7, a сјај од + 0.8 на+ 0.5 привидних величина. Уран Налази ce y сазвежђу Близанаца. 1 јаауара je на приближном положају: a = 7h 33m; б = 22° 13’ од кога ће ce до застоја (27 март) удаљити за — II® y ректасцензији и +2l’ y деклинацији. Привидни пречник му je 3.”8. Како y овом раздобљу пролази кроз опозицију (11 јан.), y повољном ]е положају за посматрање. Нептун —■ Налази ce y сазвежђу Девојке. Плутон Налази ce y сазвежђу Лава. Појаве y Сунчеву систему dhm о ’ Јан. 2 9 Земља y перихелу 2 22 Марс y конјункцији са Сатурном 1 17 S 3 Квадрантиди 5 Прстенасто помрачење Сунца 11 20 Уран y опозицији са Сунцем 14 19 Меркур y горњој конјункцији са Сунцем 1 59 S 16 2 30 Јупитер y конјункцији с Месецом 3 34 S 19 Потпуно помрачење Месеца 28 6 Нептун y застоју 30 1 —■ Венера y горњој конјункцији са Сунцем 1 09 S Фебр. 3 20 52 Венера y конјункцији с Месецом 3 27 S 4 22 00 Меркур y конјункцији с Месецом 4 29 S 10 13 Јупитер y застоју 12 6 24 Јупитер y конјункцији с Месецом 3 30 S 13 0 Плутон y опозицији са Сунцем 13 21 Меркур y највећој елонгацији 18 09 Е 14 18 23 Уран y конјункцији с Месецом 0 07 N 18 2 Сатурн y застоју 19 18 Меркур y застоју 22 19 47 Нептун y конјункцији с Месецом 7 22 N 23 22 33 Сатурн y конјункцнји с Месецом 7 51 N 25 3 Меркур y конјункцији с Венером 521 N 2d 5 53 Уран y конјункцији с Месецом 4 20 N Март 111 Меркур y доњој конјункцији са Сунцем 3 42 N 2 3 Уран y квадратури са Сунцем 5 23 4 Венера y конјункцији с Месецом 6 28 S 8 17 —■ Јупитер y квадратури са Сунцем 13 19 Меркур y застоју 13 22 45 Уран y конјункцији с Месецом 0 13 N 21 4 54 Сунце улази y знак Овна; пролећни еквинокциј 22 1 20 Нептун y конјункцији с Месецом 7 14 N 23 3 28 Сатурн y конјункцији с Месецом 7 47 N 27 20 Уран y застоју 28 16 Меркур y највећој елонгацији 27 49 W

Окултације сјајнијих некретница У авом прегледу дајемо неколико појава заклањања звезда иза Месеца које je могуће посматрати просечним аматерским инструментом. Нестајање звезде иза Месеца

(диспариција) обележено je словом D, a поновно појављивање звезде (реапариција) обележено je словом R. Положајни угао рачуна ce од северне тачке Месечева котура према истоку од 0° до 360°.

ВАСИОНА I, 1953, број 2

63

Датум Звезда Прив. вел. Појава Пол. yrao B d e m e П 0 i a b e Суботица Нови Сад Београд Крагујевац Ниш 0 h m h m h m h m h m Јануар 14 23 Taur 4.2 D 51 i6 47.7 i6 47,6 i6 47.5 16 47.4 16 47.3 14 Ц Taur 3.0 D 36 17 31.4 17 31.2 17 31.1 17 30.9 17 30.8 14 27 Taur 3.8 D 74 18 12.0 18 11.9 18 11.9 18 11.9 18 11 9 14 Гј 1 aur 30 R 288 18 31.2 18 31.3 18 31.4 18 31.5 18 31.7 •Фебруар 11 23 Taur 4.2 D 29 0 23.7 0 23.7 0 23.7 0 23.7 0 23 7 Март 13 б. Gémi 3.5 D 148 20 19,0 20 19.0 20 19.2 20 19.3 20 19.8 13 б Qemi 35 R 255 21 23.1 21 23.4 21 23.5 21 '23.7 21 23.8