Васиона

Појаве y Сунчеву систему Окт. 5 22 Уран 0°.5 северно од Месеца 7 9 Венера 0°.5 јужно од Месеца 11 2 Меркур y застоју 12 0 Уран 0°.3 северно од Регулуса 17 6 Сатурн 3° јужно од Месеца 17 15 Јупитер 3° јужно' од Месеца 20 Ориониди; трајање 10 дана 22 20 Меркур y доњој конјункцији са Сунцем 31 Тауриди; трајање 30 дана 31 9 Меркур y застоју Hob. 2 7 Уран 0°.2 северно од Месеца 6 17 Венера 3° јужно од Месеца 6 19 Меркур 2° јужно од Месеца 7 16 Меркур y највећој елонгацији (19° W) 12 Ариетиди; трајање 5 дана 12 11 Церес y опозицији са Сунцем 13 14 Сатурн 3° јужно од Месеца 14 1 Јупитер 3° јужео од Месеца 16 Леониди; трајање 5 дана 19 3 Веста y опозицији са Сунцем 24 4 Алдебаран 0°.7 јужно од Месеца 29 16 Уран o°.l јужно од Месеца Дец. 6 13 Уран y застоју 7 0 Венера 4° јужно од Месеца 11 1 Сатурн 2° јужно од Месеца 11 15 Јупитер 2° јужно од Месеца 13 —■ Геминиди; трајање 5 дана 14 19 Марс y конјункцији са Сунцем 16 9 Меркур y горњој конјункцији са Сунцем 22 3 Почетак зиме 26 22 Регулус 0°.5 јужно од Месеца 27 0 Уран o°3 јужно од Месеца

Планетоиди Мала планета ЦЕРЕС je 12. XI y H h y опозизицији са Сунцем на положају: a = 3 h 18 m . 6 и б = + 9° 31. Око овог датума планетоид ce може идентификовати као звездолики објекат 7.5 привидне величине који ce дневно помера y односу на звезде y ректрасцензији за око l m ка западу, а y деклинацији за око 1’ ка југу. Мала планета ВЕСТА je 19. XI y 3 h y опозицији са Сунцем на положају; a= 3 h 44 m . 9и б = + 11° 3’. Тих дана je планетоид 7.0 привидне величине. Дневно ce помера y односу на звезде за l m ка западу и за 1’.5 ка југу.

Појаве код Јупитерових сателита током октобра 1961. Римским бројевима су обележентХ делови привидних путања четири велика Јупитерова сателита y близини диска пленете. Са no dea слова обележене су

Планете Меркур Од тренутка највеће источне елонгације (28. IX) Меркур ce привиднР приближава Суниу те 22. X стиже y доњу конјункцију. Поново постаје видљив око 7. XI када je опет y највећој, али сада западној, елонгацији. Види ce изјутра, пред сам излаз Сунца, ниско над источним хоризонтом. Привидна величина планете je —0.3, а пречник 6”.7. Венера До краја године остаје западно од Сунца. Види ce као „Зорњача“ пре Сунчева излаза читавих 2h.5 почетком октобра, а свега око 40 m крајем децембра. Приближавајући ce полосжају своје горње конјункције, Венера не мења много своје удаљете од Земље те јој je сјај константан ( —3.4 прив. вел.) а привидни пречник јој опада од 12” на 10”. Приближно 95% видљивог диска планете je осветљено. Марс Привидно ce приближава Суицу тако да почетком октобра залази само l h после Сунчева залаза. Средином децембра je y конјункцији са Сунцем. Јупитер Током тромесечја види ce y вечерњим часовима. Залази око 23 h 30 m почетком октобра, а око 19 h крајем децембра. У овом периоду Јупитер, директним кретањем, прелази из сазвежђа Стрелца y сазвежђе Јарца. Даљина Земља Јупитер ce повећава од 697 на 875 милиона Км те ce диск планете привидно смањује од 39” на 31”. Истовременр опада и сјај планете од —2.0 на —1.6 привидних величина. Сатурн У октобру je y сазвежђу Стрелца 5° западно од Јупитера. Креће ce директно и до краја године не напушта ово сазвежђе. Види ce y првој половини ноћи на југозападном небу. Залази око 23 h почетком октобра, а већ око крајем децембра те ce губи y вечерњем сумраку. Привидна величина Сатурна je 0,8. Привидни пречник диска планете je 15”, а привидне осе прстена су 38” и 15”. Посматрач са Земље види северну страну прстена. Уран Налази ce y сазвежђу Лава. У октобру и новембру je директан а после 6. XII ретроградан. 5. октобра y 22 h , 2. новембра y 7 h , 29. новембра y 16h и 27. децембра yo h Уран je y блиској конјункцији с Месецом. Из Европе ce само ова последња конјункција може посматрати као окултација. тачке, или групе блиских тачака, y којима ce могу посматрати одговарајуће noja se. Током новембра и децембра путање сателита ce међусобно привидно приближавају, a све тачке SE и РЕ померају ce ближе диску Јупитера.

ВАСИОНА IX, 1961 број 2

63