Васиона

Umesto Q može se uvesti i specificano opterećenje (q) po jedinici dužine (ili širine) podeljeno sa težinom po jedinici površine posmatranog elementa, tj. q a *• "" * (2) Dsp Veličina »a« ima u ovom slučaju dimenziju dužine. Razmotrićemo sada izvesne karakteristike materi j ala promenljive sa tempera turom ko je su od bitnog uticaja za celishodnost strukture jedne konstrukcije. 1.2. Specifična jačina •tlmesto pößMite velieine »jačina na kidaaje« (er) nekog materi jala ovde uvodimo odnos 5 » = T . (-3) 1 tj. specifična jačina je napon podeljen specif lčnom težinom, čime uzimamo u obzir i težinu materijala. U jednačini (3) napon сг može se odnositi bllo na istezanje ili pritisak. zavisno od opterećenja konstrukcije. Veličina б data sa (3) uopšte opada sa porastom temperature, ali je brzina opadanja različita za razne materiale. Krive б = / (T) date su na sl. 2, za materiale uobičajene u savremenim vazduhoplovnim konstrukeijama. Vreme trajanja pojedinih ispitivanja bilo je isto. Iz sl. 2. ujedno se može videti i primenljivost pojedinih materijala s obzirom na temperatum okoline. 1.3. Specifična krutost Analogo specifičnoj jačini, specifičnu krutost možemo definisati odnosom , N E (4) gde je E Modul elastičnosti (Jangov modul) Promena specifične krutosti sa temperaturom za već navedene materijale data je na sl. 3. Naročito kada se pri projektovanju konstrukeije uzima u obzir i aeroelastičnost neophodno je potrebno poznavati krive date na sl. 3.

1,4. Vrsta konstrukeije Savremene konstrukeije uglavnom su tipa noseće köre, ili tipa »sendvič« sa različitom ispunom. Pojedini tipovi konstrukeije omoguéavaju vece ili manje iskorišćenje upotrebljenog materijala, zavisno od vrste opterećenja, njegovog trajanja, spoljne temperature, itd. Ukoliko je upotrebljeni materijal utoliko je konstrukeija lakša i ekonomienija, uz potrebno zadovoljavanje uslova čvrstoće i trajnosti. Samim tim postignuta je i veća strukturalna celishodnost. Cak i vrlo slični tipovi konstrukeija daju različito iskorišćenje materijala. Na sl. 4 dat je stepen iskorišćenja »sendvič« konstrukeije sa ispunom u obliku saća i talasastom ispunom, u zavisnosti od opterećenja.

Dijagram na sl. 4 pokazuje da je struktura u obliku saéa daleko celishodnija od talasaste za vrlo široko pol je vrednosti opterećenja, izuzev ekstremnih vrednosti. Kako je »sendvič« konstrukeija sa ispunom u obliku saéa vrlo teška za izradu, to se za niže vrednosti opterećenja može koristiti »sendvič« sa talasastom ispunom od legure aluminijuma, sa zadovoljavajućim iskorišćenjem materijala. Diagram! kao na sl. 4 višestruko su pogodni jer sem moguénosti uporedivanja pokazuju na vrlo plastičan način optimalnu zamenljivost pojedinih vrsta strukture i materijala, zavisno od veličine optereéenja kojima je konstrukeija izložena. Dalje, oni pokazuju da se problem izbora materijala mora razmatrati zajedno i istovremeno sa ìzborom vrste konstrukcije jer su ta dva problema medusobno usko povezana.

Sl. 2.

SI. 3.

Sl. 4.

90

ВАСИОНА IX, 1961 ëpoj 3