Васиона

Привидна путања Меркура y односу на Сунце y neриоду јануар март 1962. За датуме највећих елонгација планете уцртани су приближни положаји линије хоризонта n ола часа после Сунчева залаза (21. I), односно пола часа npe Сунчева излаза (3. III). Нове Гвинеје, са централног и источног Пацифика, Као делимично види ce из југоисточне Азије, Аустралије, Индонезије и већег дела Тихог Океана. 19-ог фебруара Месец са 64% свога пречника улази y Земљину полусенку. Ово помрачење може ce посматрати само фотометријски са Тихог Океана, из Аустралије и Азије. Планете Меркур Источно je од Сунца и привидно ce удаљава од њега. Почетком јануара je невидљив да би 21-ог дошао y највећу источну елонгацију. Тада je кратко време приступачан посматрању. Пола сата после Сунчева залаза налази ce 10° над југозападним хоризонтом. Види ce као звездолики објекат мирног сјаја —0.3 привидне величине. У дурбину показује фазу „прве четврти“. Привидни пречник планете je 6”.9. После овог датума Меркур ce привидно приближава Сунцу, престаје да буде видљив и већ 5. II долази y конјункцију са Сунцем. Поново je видљив y највећој западној елонтанцији 3. 111. Тада je 27° удаљен од Сунца и види ce пре Сунчева излаза над југоисточним хоризонтом. Привидне je величине +0.4 и пречника 7”.0. Због привидног приближавања Сунцу, поново није видљив до краја тромесечја. Венера Налази ce y привидној близини Сунца. Није видљива y овом тромесечју. Марс ■ — Прошавши конјункцију, још je y привидној близини Сунца, Крајем марта излази око 50 m пре Сунца y сазвежђу Водолије.

Може ce уочити da je висина Меркура над хоризонтом за време јануарске највеће елонгације нешто повољнија него y марту. Стрелица y десном горњем углу претставља привидно дневно померање небеске сфере y односу на хоризонт за пола часа. Јупитер Почетком тромесечја није видљив због привидне близине Сунца. Пролази сазвежђа Јарца и Водолије. ТокоШ марта појављује ce пред излаз Сунца на источном хоризонту. Сатурн После конјункције са Сунцем y јануару, постаје видљив током марта. У сазвежђу je Јарца. 31. 111 излази око 2 h пре Сунца. Уран Ретроградан je y сазвежђу Лава. Видљив je током целе ноћи.

А. Ђ. Кубичела

92

ВАСИОНА, часопис за астрономију и астронаутику. Издају Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ и Астронаутичко друштво ВСЈ, уз сарадњу Астрономске секције Природословног друштва из Љубљане, Астрономске секције Хрватског Природословног друштва из Загреба и Астрономског клуба при Народном универзитету y Сарајеву. Излази 4 пута годишње. Годишња претплата 300 дин., поједини број 75 дин. Чланови Астрономског и Астронаутичког цруштва добијају часопис бесплатно. Ученици свих школа могу користити колективну претплату: четири ученика који ce учлане y једно од два Друштва, уз снижену чланарину од по 60 дин. годишње, добијају заједнички један комплет. Власник и издавач Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. Уредништво и администрација: Београд, Волгина 7. Претплату слати y корист рачуна број 101-20-6564160. Штампа Војно штампарско предузеће, Београд.

ВАСИОНА IX, 1961 број 3

d Појаве y Сунчеву систему h Јан. 3 — Квадрантиди 16 18 Окултација Алдебарана 20 01 Меркур y највећој елонгацији, 19° Е 22 19 Сатурн y конјункцији са Сунцем 23 05 Окултација Регулуса 23 06 Уран 0°.3 јужно од Месеца 27 11 Венера y горњој конјукцији са Сунцем Фебр. 1 18 Уран 0°.3 северно од Регулуса 5 14 Меркур y доњој конјункцији са Сунцем 8 19 Јупитер y конјункцији са Сунцем 12 23 Окултација Алдебарана 17 17 Уран y опозицији са Сунцем 19 10 Уран 0°.2 јужно од Месеца Март 4 14 Окултација Меркура 18 14 Уран 0°.l јужно од Месеца 18 18 Окултација Регулуса 18 18 Меркур 1°.0 јужно од Марса 21 03 Почетак пролећа 31 12 Сатурн 1° јужно од Месеца