Васиона

Primer: naći koji je bio dan u sedmici 9 maja 1945. Desete godine (40) k= 1 Godine (5) k= 6 Mesec (maj) k= 1 Dan u mesecu (9) 9 Zbir 17 17 podeljeno sa 7 daje ostatak 3, što znači da je 9 maja 1945 bila sreda. (»Bjuletenj VAGO«) T. Đ.

Neobičan bolid Na Saharskem Atlasu (nadmorske višine 1300 metara) posmatrao je 3. juna ove godine R. Futaully jedan neobičan bolid. Ovaj se pojavio u 20 časova i 45 minuta Svetskog Vremena izmedu μ i λ Velikih Kola. Boja mu je bila erveno narandžasta, veliki prividni prečnik, oko 1/4 Meseca, sa jako sjajnim tragom, prividne veličine minus 5 ili minus 6. Kretao se veoma lagano, 7 do 8 sekundi. Bolid je eksplodirao bezšumno i izgubio se na oko 5° iznad Castora i Polluksa. »L’Astronomie«, 1961/V

За наше почетнике

ВАСИОНСКО ОГЛЕДАЛО Могућност da ce мењају време u клима Сви досадашњи вештачки сателити - од „Спутњика 1“ до васионских бродова Гагарина и Титова само су први кораци y програму астронаутике. У догледној будућности можемо очекивати да на небу угледамо вештачке сателите ве.тшких размера са веома значајним и замашним задацима. Највећи од свих вештачких сателита, који би могао бити саграђен, биће такозвано васнонско огледало. To· ће бити вештачки месец који ће веома снажно утицати на живот људи. Први je о њему говорио једанод пионира астронаутике и ~отаца“ ракетне технике Херман Оберт. Како he изгледати и чему ће служити тај џиновски вештачки сателит? Васионско огледало слично je малом ручном огледалцу које неки живахан дечко користи да би њиме ухватио Сунчеве зраке и одразио их на таванацу собе. Разлика између ручног огледала и свемирског огледала je само y величини. Када људи буду пожелели да саграде огледало y васиони, мораће сав материјал да понесу са Земље помоћу великих ракетних пројектила. Први пројектил полетеће на жељену висину где ће, постићи брзину од око 8.000 метара y секунди. У том треиутку он ће постати сателит Земље. При тој брзиии, наиме, изједначује ce центрифугална сила, која настаје приликом кретања пројектила, са привлачном силом наше планете. Због тога ракета неће моћи нити да оде од Земље, a неће моћи ни да падне на њу. Остаће да кружи око ње. Једиии терет овакве ракете биће велика количина челичне ужади. Уствари, ова ужад he бити намотана на ракету као конац око калема. Ако присилимо ракету да ce окреће око саме себе (око своје осе) ова ужад ће ce почети одмотавати и рашириће ce далеко y Васиону. Ако на исто место доведемо још неколико сличних ракета, радници обучени y васионска одела моћи ће исплести огромну мрежу, чије he свако оканце имати пречник од неколико стотина или хиљада метара. Помоћу неколико других ракетних пројектила можемо на исту висину донети танке алуминијумске листове савијене „у трубу“. Радници ће сваки такав лист развити и разапети га y неко од оканаца на џиновској мрежи. Када сва оканца буду испуњена, добићемо огромно огледало које ће ce, одређеном брзином и на врло великој висини. кретати око Земље. Пошто he сваки алуминијумски листић бити још на Земљи добро углачан, цело васионско огледало биће веома глатко и сјајно. Од њега ће ce одбијати Сунчеви зраци као од најбољег огледала.

Ове зраке heivro управити на било коју тачку Земље исто онако као што сваки дечак може помоћу свог огледалца управити сноп Сунчевих зрака на зид куће или, ако je неваљао, некоме y очи. Израчунато je да би ce помоћу васионског огледала, чији би пречник био нешто већи од сто километара, са површином од око· 12.000 квадратних километара, могла обасјати на површини Земл.е покрајина са површином од 5.500 квадратних километара. To je мање од површине Шумадије или, отприлике, као величиеа Срема.

To значи да помоћу васионског огледала можемо на површини целог Срема, или било које друге покрајине сличне величине, ноћ претворити y дан. Уколико би ову покрајину васионским огледалом обасјали дању, ту би Сунчево светло било много јаче тако да би температура почела расти. Ако би то, на пример, учинили зими, при температури од иула степени Целзијусевих, тада би ce температура попела на 20 или 30 степени и завладало би лето.

118

ВАСИОНА IX, 1961 број 4