Васиона
(crveno). Za nevidljivi deo zračenja, za svaki deo Spektra, postoji posebna metodika registracije. Na primer, zračenje velikih talasnih dužina može biti registrovano pomoću rađioprijemnika. Infracrveno zračenje se pronalazi na osnovi njegovog toplotnog efekta. Rentgensko, ultraljubičasto i vidljivo zračenje se meri prema njihovom hemijskom efektu na fotografskoj ploči. Podatke sakupljamo na Zemljinoj površini klasičnim astronomskim metodama, i van Zemljine atmosfere instrumentima i balonima (oni dostižu visinu do 32 km, iznad koje je svega 1% Zemljine atmosfere), veštačkim Zemljinim satelitima i planetskim laboratorijama (koje se sasvim približe planetama). Eksperimentalni podaci i teorijska istraživanja su „instrumenti“ u rukama naučnika pomoću kojih se stvara model atmosfere. Mereni podaci su, razumljivo, opterećeni nizom grešaka, a ni teorijske osnove nisu potpuno istinite, i zato mnoge zaključke o atmosferama treba primati sa rezervom. Ono što danas znamo o njima, sigurno nije ni sasvim realno niti je kompletno. Kod istraživanja vremenskih prilika na planetama treba uzeti u obzir više pođataka O tome ćemo reći nekoliko reči, a za informaciju je pripremljena i Tablica 1.
Jeđan od osnovnih faktora je svakako količina primljene Sunčeve radijacije. Vidimo u Tablici 1 da Merkur prima skoro 12 000 puta više zračenja nego Pluton. Za izučavanje klimatskih uslova važno je znati neke karakteristike planetskih putanja. Te putanje nisu tačno kružne nego eliptične. Ako nisu kružne, tada se menja rastojanje pianeta od Sunca i time i količina primljene Sunčeve radijacije. Promena rastojanja zavisi od ekscentriciteta putanje ako je ekscentricitet nula, tada je putanja kružna. Vreme jednog obilaska pianeta oko Sunca daje dužinu godine na pianeti, što određuje trajanje godišnjih doba. Vidimo u Tablici 1 da u vezi putanjskih elemenata ima dosta istaknutih razlika. Forma svih pianeta je približno sferna, tako da njihove razmere najbolje karakterišu prečnici (dijametri). Veoma je važno znati masu pianeta, jer ona određuje silu gravitacije te planete. (Ova sila je direktno proporcionalna sa masom). Sastav atmosfere neposređno
Tablica 1
10
ВАСИОНА XVII. 1969. 1
Srednja Pianeta Srednje rastojanje od Sunca količina primi jene Sunčeve Orbitalni period Ekscentricitet putanje Ekvatorski dijametar л, (Zemlja = = D radijacije (Zemlja = = 1) Merkur 0,39 7 88 dana 0,206 5140 Venera 0,72 2 225 „ 0,007 12600 Zemlja 1,00 1 365 ,, 0,017 12756 Mars 1,52 0,4 687 33 0,093 6860 Jupiter 5,20 0,04 11,9 god. 0,018 143600 Saturn 9,54 0,01 29,5 „ 0,056 120600 Uran 19,2 0,003 84,0 „ 0,047 53400 Neptun 30,1 0,001 165 0,009 49700 Pluton 39,5 0,0006 248 „ 0,249 5800? Pianeta Sila privlaKritična Nagib (Zemlja =1) čenja (Zemlja = 1) brzina (u kmjsec ) obrtanja putanje (u step.) Albedo Merkur 0,05 0,38 3,8 59 dana 10? 0,06 Venera 0,81 0,89 10,2 250 33 6 0,73 Zemlja 1,00 1,00 11,2 23,9 casa 23,5 0,35 Mars 0,11 0,38 5,0 24,6 33 25,2 0,30 Jupiter 317 2,64 59,5 9,9 „ 3,1 0,45 Saturn 95 1Д7 35,5 10,4 33 26,7 0,50 Uran 14 1,03 21,2 10,8 33 98 0,66 Neptun 18 1,50 23,5 15,7 33 29 0,62 Pluton } 6,4 dana ? 0,15?