Васиона

Ponekad se površina planete zamuti nije isključeno da je to posledica prisustva tankih oblaka u atmosferi. Sastav ovih oblaka je nepoznat.

Venera

Ovu planetu nazivamo bliznakinjom Zemlje, jer ove planete imaju približno iste razmere i mase. Posle Meseca, Venera je naš najbliži sused, ali ipak o njoj znamo maio. Razlog tome treba tražiti u postojanju veoma guste atmosfere ove planete, koja skriva od nas mnoge Venerine tajne. U teleskopu. Venera se vidi kao veoma svetao disk, skoro bez ikakvih vidljivih detalja. Samo pri veoma pažljivim posmatranjima vidimo na ovoj pianeti slabe tamne pege, koje se brzo stvaraju, a tako brzo i nestaju. Može se sasvim uverljivo tvrditi da pri posmatranju ove planete vidimo ne njenu površinu, nego neprekidno postojeći oblačni omotač. Prema spektroskopskim istraživanjima, ugljendioksid čini mali deo Venerine atmosfere ((2 —10%). Dugo vremena nismo znali kojisu ostali sastojci te atmosfere. Nedavno je konstatovano postojanje vodene pare ali je ree o vodenoj pari iznad oblačnog sloja. Grubo uzevši, količina vodene pare u gornjim slojevima Venerine atmosfere jednaka je količini te pare u visokim slojevima Zemljine atmosfere. Verovatno da ispod oblaka ima vise vodene pare, ali treba pretpostaviti da je ukupna količina veoma mala, možda manja od 0,01% celokupne atmosfere. Pretpostavlja se da je najveći deo Venerine atmosfere azot. Postojanje slobodnog oksida nije konstatovano. (Primedba : sovjetska automatska stanica „Venera-4“ dospela je 1967. godine na Venerimi površinu. Prema njenim merenjima, ukupna količina vodene pareiznosi 1,1% atmosfere. Ugljendioksid čini glavni deo atmosfere, azota ima ne vise o 7%). Rezultati pokazuju da je temperatura tla veéa od 300°C. Veoma je teško objasniti zašto je tako visoka temperatura. Jedno od mogućih objašnjenja je davelika količina ugljendioksida i vodene pare u atmosferi stvara barijeru i ne dozvoljava odlazak najveéeg delà toplotnog zračenja tla u prostor. Jedna druga hipoteza pretpostavlja da ispod oblačnog sloja caruje stalan peščani vihor. Zbog ogromne količine peska u atmosferi, Sunčeva radijacija ne stiže do tla, niti se dozvoljava gubitak temperature tla. Vetar nosi pesak i usled trenja peska i tla, povećava se temperatura tla. Zasad nijedna hipoteza nije efcsperimentima dokazana. Radioteleskopska posmatranja pokazuju da je razlika temperature izmedu osvetIjenog i tamnog delà površine 300 —400°C. Ako uzmemo da je srednja temperatura Venerinog tla + 427°C (to je rezultat merenja „Marinera-2“), tada najtoplija tačka ima temperatura od oko + 627°C, a najhladnija, na tamnoj strani, približno + 227°C. Ali zašto je tako visoka temperstura (visa od + 22TC) na tamnom delu? Razlog verovatno treba traziti u tome što vetar neprekidno prenosi toplotu sa jedne strane planete na drugu. Vazđušni pritisak na Venerino) površini je veci nego na Zemljinoj. Dobija se vrednost od 50 000 milibara, što znači da je pritisak 50 puta veci nego na Zemlji. Ako je ovaj podatak tačan, tađa to znači da je pritisak isti kao pod vodom na dubini od 500 m. (Primedba : prema podacima stanice „Venera-4“, pritisak na površini je 20 puta veci nego na Zemlji). Zbog velike razlike temperature, sigurno je da na ovoj pianeti postoje stalni vetrovi. U zoni gđe je najveća toplota, vazduh se verovatno diže do velikih visina i kreée ka zonì najmanje toplote (na dijametralno suprotnoj tacci planete), gde se spušta do tla i kao povjrsinski vetar se vraéa u najtopliju zonu. Posto je brzina rotacije planete veoma mala, to se pravac vetta neće mnogo promeniti. Analize pokazuju da se oblaci nalaze na visini od oko 46,5 km od tla (srednja visina gornje granice oblaka u Zemljinoj atmosferi je svega 5 km). Sastav oblaka je sporan. Najverovatnije je da su oni sastavljeni od ledenih kristala. Ali nije isključeno da su oni od prašine, ili od smoga (smese prašine, gasa i magie) ili od nepoznatog hemijskog jedinjenja. Datde, buchici putnik na Veneru mora da se pripremi za veoma surove uslove. I dani i noci su topli. Ako se spusti na tamnom delu planete, tada neće videti Sunca možda 100 Zemaljskih dana. Ako je istinita hipoteza peščanih bura, tada neće videti Sunčev disk ni na osvetljenom delu planete biée tanto tako tamno kao na neosvetljenom delu. Putnik svakako mora da nosi sa sobom kiseonik i treba da se odbrani od velikog vazdušnog pritiska. Okeana, jezera ili reka najverovatnije nema. Sve u svemu. Venera nam ne nudi ugodno gostoprimstvo. (Nastaviée se) T. Đ

12

ВАСИОНА XVII. 1969. 1