Васиона

Такође им je карактеристика да су фазе далеко израженије него ли код спољнпх Mancia, међу којима једино Марс показује упадљивије фазе. Ha скици 7 схематички je показано привидно кретање унутрашњих планета. Положај планете y тачки М г , када je Земља y тачки Т 1 тј. када нам je планета даља од Сунца, зове ce горња коњункција. Тада планета излази, пролази кроз меридијан и залази заједно са Сунцем и с тога ce не може видети голим оком. За овивд ce планета

све више удаљује од Сунца, правцем ка истоку и може ce видети с вечери при заласку Сунца, привидни пречник јој расте. Сунце јој сада не осветљава источни руб и фаза јој подсећа на изглед Месеца који дан после уштапа. Када стигне y положај Af 2 , Земља ће бити y Г 2 , планета je доспела y највзећу источну елонгацију тј. y највеће угловно одстојање, од Сунца. Тада јој je осветљена западна половина диска, веома je великог сјаја и тада je y најповољнијем положају за посматрање. После овога правац ка планети ce све више приближава правцу ка Сунцу. Привидни пречник и даље расте као и фаза, која постепено добија изглед српа. Све до момента застоја, који ускоро наступа, планета ће ce кретати директним смером, да би за овим почела да ce креће ретроградно. У тачки Af 3 планета je поново y коњункцији са Сунцем, која ce сад зове доња коњункција, y којој je планета између Сунца и Земље. Тада јој je привидни пречник највећи али планета ce не види јер нам окреће неосветљеву страну. Само веовда ретко могу ce онда унутрашње планете видети као црне тачке које прелазе преко Сунчевог диска правцем од истока ка западу. To су тзв. пролази Меркура или Венере. После доње коњункције планета ce удаљава од Сунца и може ce видети само y зору пре изласка Сунца. Већ описане појаве понављају ce обрнутим редом, застој

највећа западна елонгација и најзад y тачки М 5 , имамо поново горњу коњункв;ију. Привидни пречник опада, a фазе ce ређају такође обрнутим редом. Ha скиди 8 показана je путања Венере, на којој су унети редом положаји горње коњункције, највеће источне елонгације 3 доње коњункције, највеће западне елонгације и опет горње коњункције. Венера, коју народ зове звезда Даница, може према претходном излагању бити Зорњача када je западно од Сунца, јер онда излази пре Сунца или Вечерњача када je источно од Сунца јер онда залази после Сунца. Изложена разлагања односе ce на геоцентрична привидна кретања планета изведена из положаја планета међу звездама онако како их ми са Земље уочавамо и

Сл. 7.

Сл. 6. Sje Сунце, Тje Земља, већи полукруг je путања неке стољне планете, мањи полукруг je путања унутрашње планете. 1 je коњукцијаj 2je опозиција , 3je горња коњункција, 4je доња коњункција, 5 je највећа елоганција.

Сл. 8.

18

ВАСИОНА XVII. 1969. 1