Васиона

APOLO-9 - ISPITIVANJE MESEČEVOG MODULA

Vrlo tačno spuštanje broda „Apolo-9“ u talase Atlantika 13 marta 1969 g. označilo je uspešan kraj najambicioznijeg projekta SAD u programu spuštanja na Mesec. Ustvari, ovaj let je bio tako uspešan, da su se stručnjaci američke organizacije za vasionska istraživanja NASA u prvih mah pitali da li sleđeći projekat „Apolo-10“, planiran za maj ove godine, možda može da se potpuno izostavi. Posle ovog leta nije vise bilo sumnje u mogućnost da se američki astronauti uspešno spuste na Mesec i ponovo vrate na Zemlju. Osnovni zadatak ovog leta sastojao se u tome da na orbiti oko Zemlje posada vasionskog broda „Apolo-9“ izvede razdvajanje komandno-servisnog modula od Mesečevog modula („pauk“) kojim treba u konačnom letu da se izvede sletanje na Mesec (projekt „Apolo-11“), zatim da obavi prelaženje iz modula u modul za vreme leta, izlazak iz broda sa „setnjom“ kroz vasionu, ponovno spajanje oba modula i konačno sletanje u talase Atlantika, bez Meseéevog modula, koji ostaje da kruži oko Zemlje do uništenja, usled zagrevanja u slojevima atmosfere. Direktne pripreme za let broda „Apolo-9“ počele su odmah posto je vasionski brod „Apolo-8“ napustio svoju lansirnu rampu i doneo SAD do sada najveéi triumf u ovoj oblasti tehnike. Posle serije proveravanja elemenata nove vasionske naprave, sve je bilo spremno za planirani datum poletanja •—• 28 februara 1969 godine. Neznatne greške u sistemu upravljanja i navigacije komandnog modula su brzo otklonjene jednostavnom zamenom elemenata koji su pokazivali znake nesigurnosti, tako da je zakazani datum leta, sto se tiče tehnike, ostao neizmenjen. Međutim, nepredviđena prehlada kosmonauta uticala je da se poletanje broda odloži za 3 dana. Imajuéi u vidu da ukupna investiranja u projekat „Apolo-9“ staju SAD 340 miliona dolara, ovo odlaganje na zahtev stručnjaka organizacije NASA smatrano je kao potpuno opravdano. Planirani 10-dnevni boravak vasionskog broda „Apolo-9“ u putanji oko Zemlje ima za osnovni cilj ispitivanje Mesečevog modula („pauk“). Mesečev brod pauk je težak 16 t; njegova izgradnja je trajala osam godina i stajala je 2 milijarde dolara. Ima dva dela sa samostalnim raketnim motorima. Spoljni omotač Mesečevog modula (brod-pauk) odbacuje se pri ulasku broda u vasionski prostor. Brod pauk je konstruisan samo za boravak i rad u „praznom prostoru“, te se ne može spustiti vratiti na Zemlju. Sudbina astronauta u Mesečevom modulu, kada je isti odvojen od komandno-servisnog modula, u slučaju da se ne može obaviti spajanje sa komandnim modulom je jasna. Brod pauk ima milion delova i svi oni moraju da rade nepogrešivo. Ovaj dvostepeni ansambl veé je ispitivan u putanji oko Zemlje u programu „Apolo-5“ u januaru 1968 g. -ali bez posade. U ovom projektu („Apolo-9“) to treba ponoviti sa posadom uz dodatni randevu i proveru odvajanja i spajanja. Ove manevre astronauti treba da obave u toku prvih pet dana leta —■ a potom da nastave mirnije kruženje oko maše planète, sa ciljem da naprave što više fotografija njene površine koristeći različita tehnička sredstva. Lansiranje broda obavljeno je 3. marta 1969 godine sa poznatog poligona za vasionska istraživanja Kejp Kenedi. Posadu broda sačinjavali su Džems Mekdivit, Dejvid Skot i Rasel Švajkart (James A. Me Divitt, David R. Scott, Russel L. Schweickart). Mekdivit je imao ulogu komandanta celokupnog projekta, pilot komandnog modula bio je Skot, a Mesečevog modula Švajkart. Mekdivit i Skot su veé leteli u vasioni: Mekdivit je sa Ed Vajtom juna 1965 godine leteo u brodu „Gemini 4“, dokje Skot sa Armstrongom saéinjavao posadu broda „Gemini 8“ u martu 1966 godine. Švajkartu je ovo bilo prvo vasionsko putovanje. Busterovanje je kao i obično obavljeno trostepenom raketom „Saturn 5“, čija je težina na startu iznosila (uključujući vasionski brod i Mesečev brod pauk) oko 2.950.000 kp. Ova varijanta rakete „Saturn 5“ nešto malo se razlikuje od prethodno upotrebljavanih i to u sistemu telemetrisanja i u poveéanju sile potiska motora dmgog stepena. Tačno u 16.00 časova (srednje griničko vreme) kompletan ansambl raketa nosač komandni modul Mesečev modul krenuo je bez ikakve pogreške sa svoje startne rampe. Dva minuta i 14 sekundi kasnije prekinut je rad motora prvog stepena (5 raketnih motora tipa F-l) i prvi stepen se automatski odvojio. Motori drugog stepena (5 motora tipa J-2) uključeni

lì A Olimi A ЧАСОПИС 3 A ГОДИНАХУИ Rfli HllHll АСТРОНОМИЈУ И 19 69 БРОЈ 2 UMUriUiIM АСТРОНАУТИКУ БEOГ P A Д