Велика Србија
БР. 6.
СОЛУН, ПЕТАК Иу. ЛПРНЛА 19 Ј 6.
0(1
С
ГОД.
ПРЕТНЛА.ТА ИЗНОСИ: Мссечпо 3 франкн тпомесечво 9 фравака, гндншн.е 36 фраиака ЦЕ1ГА ОГЛАСИМА : Сигнс оглаои ОТО фрин. од пеги-гног рода, всћ* пгласн по погодбм. Новац се по.-.а:ке дра.авннм 1 (|>месз]) 11 М . д 11 п..ок- 1 Т|;ин саступпиНггЈима пли преко Краљ. Г.рп.е Гпер. оонгулата у Солуну. ЛНСТ ИЗЛАЗИ с:;аки даи по подве Иошту слатн преко Кра.в Срп Ген. Консулата у Солуну РУКОИИГИ СЕ НЕ ВГАТ.АЈУ Стан рсдакп.ије 29 - пе 1Чо1от6оп 20 За1опЛс]По А*’ ^Поједими бројерп се могу добитк у Содуиу код аж* генцнје „Друшгпа грчке нггампо“ ул. Вулгарохтопу
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОЕИ г«.
бр. 5, близу главне ноште. БРОЈ 10 сант.
Доћите, браћо Руси, до^ите што пре!
О сммпатијама Српскога Народа према белом Цару и светој Русијм није потребнО ни говорити. Те симпатије утврђене су пре више векова и никаква сила људска, била она у виду теорија незнатних група, би.ло у личним гледиштима или режимима, — ниЈе била у стању, не само да уништи него ни да ослаби љубав нашСга народа према Русији и веру и наду у њу. Та љубав ухватила је у народу српском толико јаког корена да се излила и у народном епосу: »Све у славу Бога истинога, а у здравље цара Русискога и његова два свијстла кња-
1 и једаи крај за врс.ме т) г рске влала-[јТасу. Уценили су их са 300 турских внне. Чувени разоо.јник Псл.ам Гаран, (јлира н кад им је ова уцена положена убнјао је псједпначно срчуКи кафу п 1 оба су на сред се.ла заклали. коие м вести за ове светле празнике, по ['пуТпеЈш наргиле по двадесет поречана 1 пов 1аса бшш су стубови српског ишто је била она О паду послвд- за сат, али не Псљам, него ни ,један|*ена тамо. Држали су се храоро у ње тврђаве Агарјанске и искр-ј| дебарски, нити пак арнаутски разбој-| на Ј ц Р и,им в Р® ме иима. Ихихова смр; иије цавању храбрих руских трупа инк из онога времена, иије ложио на земљиште наших племецитих ватру и на ломачи бацао по двадесе-
савезника — Франц} г за. Јер од _ мах после ове друге вести родила се у души свакога Србина жеља и нада: да ће браћа Руси стићи у помоћ својој млађој браћи, Србима, чија је судбина безповратно везана за Словснство и православну Русију. О дођите, дођите на Балкан, мила и храбра наша браћо, дођите шго пре, чека вас напаћени за своју веру и племе заробљени брат
торо деце, жсна и изнемоглих стараца н сејприо у опим невиђеним мукама ко.је подносаше невинчад и нвзаштићепе жене ц старце. Бугари су у Здуњу такво злочннство изврпшли и тнме сс наслађивалм, Ово своје зликовачко дело правдају тиме: да су их напали Здуњчанм из заседе. Лепо. Нека буде и тако шта су им кривн жвне и деца? Што нису похватали оне који су се оружјем Одупрли њиховој инвазији. Да. Лакше је убијаги и на огаи> бацати н
мали губптак наш. Друга пм ,је жртва бпла игуман манастира Поречког, поп Риста Андрејевић. Нзвга су подвргли страшним мукама. Бугарски војпиц* јахали су га од св.та до села, па су му чупали браду наизменце, за тим дрвцад под нокте забијали, тражећм од н>ега да им прокаже благо, које су ту Србн при повлачељу оставили. Најзад после неколико дана смиловали су се некн четиици бугарски Стојан Спиров и Владшшр Цветанов и убили га. Тако је завршпо живот честитн служитељ божјег олтара и српског имена поп Риста Андрејевнћ.
11 —
Преглед грчке штампе
Србин, чека вас српски војник за«... гуде српске гуслс још од|пун вере и наде на уснех слоночетка стварања нОве Српскс ј венске ствари, чека вас готов да живу децу и жс,Јв пе1,и > нСго ли се државе. [јизврши своју најузвишенцју дуж- °РУ ж Ј ем одупрети, Ј е Р наоружан чоИ није чудо, што се ова сим- ност-' да с огњишта свога отера *'' к ' Ј * Г11а > од чега сС бугарски разбо.јпатија тако развила у нашСм на- јкугу, да освети оно робЉе и ниц ” пажл,иво клопе - , роду, јер међу свима словенским гробље по нашој лепо.ј дОмови-; Сд Здуњског злочинства нико се жив ј племенима Срби и Руси су један ни. Дођите што пре, ви узвише- У Поречу није уалашио. На против, ј Коментарвшући с великим одушевдругом по свему најближи. 11 ни потОмци великога ТарасБуљ- °но је имало супротно дејство. Маса | :г ењем вера и језик и црквена служба, душевне особине, љубав прСма традицији, свему што је своје рођено, словенско, херојство и
готовост на жртве, племенитост, безазленост и друге узвншене особине дучне , човековс ни код једног народа нису сродније и узвишеније, но што што ,је то у души народа Руског и Српског. Због тога данашња Голгота Словенска никога више не потреса но Русе и Србе. II није могло за Србе бити радосније
КРВАВИ РЕЖИ
о—&-о-з>—•-
искрцаваље руске војско у бе, који и сина свога не пожа- народних првака, свештеника и учи-ј, ^ а Р се л>У, веннзелистичка „Патрис ли кад овај издаде народну стварр теља латило се оруж,ја и одметнуло у ( ( >таџбина) овако завршује свој члаза љубав танане ЛатинкС; дођите |!планиие, где се м данас херојски боре нак о том догађнјт: и зарите свој мепобедни штикј! и Бугарима тешке муке задају. II ако „Према нашпн нарочитим извешгаправде у месо издајника великсј|су велику војску у Пореч довели, ипак јима, и наши добри еуседи Бугари словенске ствари. Тада ће сваки се В Р Л0 нелагодно тамо осећају — туј имаће ускоро да осете једно изненасвоју зебн.у пе крнју, јер већ власти- ђеље које неће битн еасвпм мало. ма преко новина препоручу.ју да пре-, Изненада ће се они наћи, у Маћедузму ‘нужие мере још сада, јер кадј.доаији, не само нред француским в гора озелепи биће доцкан. Одмстнициј| енглеским (и српским! Ирев.) него и м браниоци српског имена ималп сујпред русккк! трунама. Доиета, један како се тврди — два озбиљна су-ј део руске војске који се нскрцава у коба са бугарском војском. Први ,је Француској биће препет у Маћедобио у близини Здуља 26. двцеибра пр. нију, јер Ру г св изражавају ватрену . год. и том су приликом погинула три, жел.у да се Јстварно увере у колибугарска офпцира и тридесет и седам' ко су напредовали бугарских војииКа. Други сукоб биојтиин Бугари, које
српски војник, и до сада славом увенчан на бојном пољу, ностачи трострук јунак кад у својој непосредној близини види брата Руса, друга по патњама, слави и неустрашивости. Дођите, браћо, дођите што нре!
IV. Најстрашније муке претрпео је од Бугара иаш лепи Пореч. Мржња првиа Поречу је позната још из турскога времена. Бугарске разбо.јничке банде често су покушавале да продру у овај чисто српски крај, али су се увек разбијене главе враћали. Свест о своме српском имену и код последљег чобанина у Поречу је продрла. Поречанима није требало организовати чете, да се туку с Бугарима, они су ту дужност вршили по своме сопственом убеђељу. Недатм продрети бугарској пропаганди у Поречу, нити пак бугарској чвтн — била је девиза свију љихових вођа, а они су ту били иенодељени и сложни. Разни Чаулег;И, Сугареви, Матови иГрујевм враћали су се потучвин, ме од организованих чета, већ од се.љака, који су
на први пуцањ Једаи другоме трчали I у помоћ. Дамњан Грујев, гворац бугарске четничке акције у Маћедонијп, био је
ЈЈе 1. фебруара код Манастирца где је такође доста Бугара пало. Сва мука и с*е мере које су Бугари предузели јда ове наше орлове похватају, остале
т ратноЈ вешсу они ослободили. Али ће војнвци крал>а Фердпваида н г. Радославова пмати и још једно изпенађење: сазпаће крајем маја или јуна да савезничка вој-
доцније живот поклонмли, сигурно да им овако гБвговн друтови изјаве благодарност, Бугари и благодарност. Каква иронија. Одмах прн паступаљу у Пореч мржља Бугара почела је вршнти своје. Горњн Пореч, који ,је толико тисућа био грудобран срнскога имена у јужној Србији Сад не постојн. Осамиајест села спаљено је и са земљом срављсно. Деца, жене, старци и све што је ухваћено под Пож је дато. Злочин* ство одиграно у Здуљу поколеља ће Iједпо другоме прсмосити и причати? Опај Пореч претрпво је више иего ли
дуго роб Срба порсчких, који су му су мм до сада узалудне. Нп паљевине ска, с којом ће у главном они еами љихових домова нити иак клаље љи- имати да се боре, пзиоси више од хове деце, жсна п сродника, питн про-, 600.000 л>удв“. јонсгво иородица није учинило да се Псти лиет, у истом броју, доноси и за часак поколебају. и 0В у бедешку. С тврдом вером у Бога да ће бити „Објавдујемо на другом месту засрпско што је било — онм су нСпо-Ј доцнелу деиешу Атипске Агенције о колебљиви на браннку српске ствари.; говору Фердицандову пред скупштинЛиста свију убијеиих и поклане де- Ј ским одборои. Корпетимо се овом
це и жвна, Још нам нцЈв стнгла, али оио што је познато и што ћемо овде изнети страшно ј’с. Бугарску војску, која је оваЈ’ покољ извршила, предводи° је бугарски разбојник Арса из Локвице. Чим су стигли у Крапу, комакдант војске, позвао је најбогатнјег се.љака Конета и н.еговог цнна попа
прнлпком да напоменемо тој ’ телеграфскоЈ’ Агенцпјп да је из ове депеше нзостављен за нас Грке најважнаји сгав. То је онај у коме краљ Фердинанд велп да ј'ош пије довршено дело, јер нма ј’ош крајева који трзба да дођу нод власт Бугарске. Питамо: да лп је Агепција