Велика Србија

БР. 5.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 18. АПРПЛА 1916.

ГОД. I.

ВЕЈШ

СРБИЈА

<аГ?7?Г4Е>П 5ЕКВ1Е

БРО[ 10 сант.

Директор А. ЈОВЛНОВИЋ.

ИРЕТПЛА.ТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка тромесечно 9 франака, годншње 36 фравака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Снтви огласн 020 фран. од петптног рсдв, већи огласп но ногодбв. Ловац се полаже дра:авни.ч комесарпмт и дпплонатским аастуиништ.тпиа. лист цзлази сгАки ДАП ПО ПОДНЕ Пошту слатн преко Крал. Срп. 1'сп. Консулата у Солуиу РУКОЈШСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан родакције 29 >ао Р1о1отбоп 29 Закишцле ПоједкпИ бројсвп се могу добити у Солупу код агевције „Друшша грчке штампо“ ул. В_, лгарохтопу бр. 5, блвзу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

срвц НД КР1»У

Писао са.м вам јуче о хитњи са којом су српске трупе пренесене на Крф. I Гзгледа да је Француска тражила да буду пренете у Италију. Тамо би била лакша рсорганизација и снабдсвање војске: уз то и климат је ванрСдно пОдСсан за пОправку здрадЈБа војника, изнурених од патњи и глади. Али је Италија одрекла, те је Крф преко воље морао утростручити своје становништво. Број добеглица био је у несразмери са његовим простОром и сретствима, тахсо да су становници Крфа од првог дана имали да сносе све незгоде и недостатке, који су неизбежни у таквим приликама. Настала је после друга му 1 са— Закупљене су све гостионице варошке, исто дако и куће, по цену фантастичну за Крф. Странац, кОји би у варош сти-ј гао, није могао наћи ни мишију рупу да се настани. Само прнјатељском гостопримству имало се прибећи ако се није хтело остати на улици. Међутим, храна и друге ж:ивотне памнрнице исчезле сл г , а ако је шго спорадично и присгизало, попело се до недостижних цена. Водила се читава битхса да се добије литра меса. Јаја се продавала по 30 лепта комад а помораш^хе, дивне поморанце Крфа, које је раније мОгао човек наћи 20 лепта туце, прнликолг .мога доласка на Крф цен.еххе су по 40 лепта ко-

манијом. Кафане, поеластичарпицз, крчме, пиваре, сва места * јјза нровођехве, која су у оста са у прпстаипште Крфа, вукући лом врло ретка на Крфу, била са четири стране света волове у еу пуна Срба од јутра на до закланом и смрзнутом стан.у. Са мркла мрака. Како пак Србн брзинОм на позоришној бини преко мере воле слаткнше, јсли хгретворене су обале острва у су по шест, седам и осам такнеизбројна стоваришта, препуна внх за време .једне седељке. Да мане божије, сх)Мо с) г стоварн- ли их ,је многодневна глад, коју шта и нијаце локалне потрошње су препатили, начинила такве остала и даље празна и дала страшне „слаткоједе« или .је то

нам да Осетимо жахџсахт.е глади, док се десстинс милиона приливало на острво. Збиља, никад судба н!тје била толи!сО иронична

у навици Срба? Не знам, али се толхе чудио цео свет на Крфу, а највмше посластичари који нису стизалп да снреме довољ-

ирема људима колико је то била но слаткиша п нодмире српско ххрема онима на Крфу, који сутурманство. се богатили гладујући и свачега хшшени. | Међу толиким врлинама српјског народа треба истаћп њеЛогоровахке тОлике војске из-С’ове две велшсе врлине: хришменило је, природно, и лока.тпе ћанско н морално н.ех ово вас-

ооичаје и развило жељу за ор-* зим богаћењем. Велики број ста новхтшса одао се трговачким пре-

питање. Те врлине испољаваЈу се не салго у званичном раду, но и у обичајима и навикама

дузећима. На брзу руку отворе- његовог свакодневног живота. не су радње и све се претвОрц- Крф ,је преплавило 130*000 војло у мењаче, трговце и амбу- ника. У вароши, по домовима лантне продавце. Људи, тга чак грађана, смештено је пет хпи деца, дали сс на посао ч\ г дне ! љада људи. Чу.јте, дакле, госпоједне торбарске трговиие оби-‘до, за читава три месеца ншсо лазсћи разне логоре војсхсе и|1ннје учинио нпкакву самовољу, продавајући сваковрсне ствари. јнмкакво насиље, никакав неуНа тај начин развпла се ситна местан поступагс, ншсакво не-

трговина у огромннм размсрама; која Д 01 ТОСИ обилат ћар многобројним грађанима

морално дело. Једно јаје нису појели а да га скупо не плате, нису попилп једну чашу пива

За време избора, ио нуждн и||а да не плате одговарајућу в]хедност. Нтхједну жену нпсу дирнули нитн су направилп какав пачарнз у вароши, као нхто

похсрај свег страха од колере, свакод 1 тев 1 то салх виђао в<*ћину Од њих н слушао карактеристичне анегдоте о добити, коју

јто воле други да раде. Јесу ли |ТО били охсорелп ратницн који јсу нзашли пз страховите борјбе, или младе дево.јгсе неког пансиоката 1 со.је су нзашле у шетњу са сво.јим учитељнцама? ј — Ово њихово морално васпијтање, пзгледа, нроизилази из ј чистих обичаја њихове земље, ; и поштовања које улива дубоки верски осећа.ј, а којим је препуњена душа српског народа. Поштовахве нрема жени неограничено .је, и апсолутно немају опрохнтаја за уврсду жене. Када Је дедн данахлн.ег К'раља Срби.је, чтвеноме Кара1)орђу, предстао један прост грађанин н пожалио се да му је брат силовао ћер 1 су, та.ј владар нашао је за право да осуди на смрт свога брата и да га хтосле не помилујс, налазећн да би се то ! хсосило са општим осећајима иарода, по коме се увреда и одузпмахве частн жене сматрало за с-ветотатство. Тахсве врлине не могу се похвалити да имају лгноге војске најтсултурнијих држава т Квропи. Ншсо није вндео српске во.јншсе пнјане да праве лармт по Јулицама К])фа. У том погледу српска војска чпнп најлепши утисак на Крфу, 1 Сојп ,је међутим некада био сведок другим жалосним прпзорима, а чијп су јунаци били војнпци држава хсоје данас држе схсиптре свет* С1се културе. Теод. Веллианитис.

мад, па и са опОм ценОм тешко је доносила та ситна трговмна. их је било добити. Један мој суграђанин почео је|Ј Ни стон ство, па чак ни море није мо

РВАВИ РЕЖИИ

VI

У почСтку папирни и сребрхш српски динар цСнио се 38 лепта, али после месец дана пео се пОстепено и коштао 93 лента. Који су се били снабдели њима, а њих је било без броја, продали ст их и стеклн охрОмну добит. Вмдео сам децу од 15 гОдина која су постала мСњачи, и са лахсоћом кО.ју има Грк за нзучаван.е страних језика, мо-

харство, нм земљодел- посао само са трн сготинарке, ај _|Већ после два месеца стекао је гло ништа дати за мсхрапу ста - капитал °Д иреко 10.000 драхми. новниихтва. Рибу ншсо није хтео ДрУ 1И јсдан, само Од новчане окусити. Разнео се био глас да разлшсе, зарадио је још и више. се рибе храпе лешевима српсхсих војника, којп су умирали Од колсре п гхегавог тифуса и бацанн у море, те је сваки волео умрети Од глади иего јесги рибу на тај начпи угојену. Глад је дакле зааладала и сви су о љој говорилм, у осталОм, била им је и на лицима исписана. Опседнуте вароши обилније су храњене но ихто се Крф данас храни. II док су становници Крфа гладовали у буквалном с.числу м б се П а да се прилично спора-1 бијл сшљачкала је бугарска војска. речи, иа и данас још гладују, ј зумевзју на српском Језику. I Храну и све што се је могло дићи

Одмах ио ирогонству Крствнои, у Ресну су убивени.: Христа Тозијевић, Пако Николић, Али Селим ефендија, сви из Ресна, а затам: Крета Трлег.иК, кмет из Леве Реке и Велвка Јовановпћ из Дрмени. „Протерани су за Со.фи,ју“: 'Ворђе Цуцаревић, Др. Марко Караја, Миханло Велчевић, Ванко Ђ. Војаршјевић, Матеја Нанчовић. Риста г Габаковвћ, свп из Ресна, као Михаило Поповаћ п Ваиђел Еконоаовиђ из Јанковца. Од кад су сироведени за и.пх се вшпе није чуло. Ресан, као

гла су та дсца већ гхос.те првог| п све остале вароши у Јужпој Ср-

‘Рранцуска је нашла начина да| С друге стране, Срби су били добеглс на Крф Србе храни у гхуни новца. Сваки је војник сваком изобил.у. донео коју хил,аду динара п траБродови су стизали свахсог ча- *ћио их са неком грозничавом

однели су са собом. Глххд н иевол а се тамо одомађпла, Три четвртине дућана је затвореио, јер несмеју радн,е отворпти, ношто је ххролазно ме-

сто, а где лрође бугарскп војпнк, ту ни пси на буништу немају рашга иђи. Бито.* је зацрнио. То није више она весела и пуна живота варош. Битољ је оличена пустоо. Глад и мизершја влада са љпме. Из аутенгичног извора сазнајемо да дана нема, а да по некодико лнца ве умру ед 1 ’ладн, Храно нема, јер је сву војиа власт узела. Куиитм се нема 1 'де, ге је свак*дпевно маса свега нред општином и начелством п узалуд вапије за хлебом. Вееедо, или насмејано лице у Битол,у се може ввдети једино код иемачког војника, нначе је све грађаиство утучено п од беде н јада погнуте главе ндо. 11 а улпцн се ретко трађани виђају, а о нзласку женскпн>а не може бити ни речп. Ако би се која усудпла — та бп одм-.х од